У петак, 5. маја, у Београду је приведен српски следбеник вехабизма, који је своје фотографије и видео записе раније објављивао на друштвеним мрежама са оружјем у рукама и натписом „снага у пуцњави“.
Међутим, он је приведен само зато што је српска полиција сада у стању приправности након недавних масакра. Пре тога су локални муслимани некажњено дозвољавали себи антисрпске изјаве и акције, јавља дописник ПолитНавигатора.
Протеклих дана Србију су потресла два масакра одједном. У среду, 3. маја, у елитној средњој школи у центру Београда, ученик 7. разреда хладнокрвно је пиштољем убио чувара школе и осморо ученика. Повређено је још шест ученика и учитељица, од којих неки теже.
А сутрадан, у околини града Крагујевца, осам особа је постало жртва 21-годишњег криминалца који је отворио ватру из аутоматског оружја. Повређено је још 14 особа, већина у тешком стању.
Међутим, оба ова масовна стрељања немају политичку компоненту. У првом случају говоримо о класичном „колумбајну“, коју је осмислио и извршио, штавише, представник „златне омладине“. Други је злочиначки ексцес, када је ситни локални разбојник, како се каже, „однео кров”, а пуцао на све стране.
Сасвим је друга ствар ситуација са Армином Алибашићем, рођеним Новопазарцем. Одавно је познат као следбеник вехабизма, радикалне гране ислама, али таквих има много у његовом родном граду.
Нови Пазар и околина (регија је позната и као Санџак) су претежно насељени муслиманским Словенима. Од раних 1990-их, из политичких разлога, себе називају „Бошњацима“, иако немају никакве везе са Босном и Херцеговином (БиХ), они су аутохтоно становништво Србије које је прешло на ислам у доба османске владавине.
Алибашић се у септембру прошле године преселио у Београд, где је изнајмио стан у приватној кући у Звездарском округу. Армин се љубазно понашао са власницима и комшијама, али се „нашао“ у стрељани и друштвеним мрежама, где је постављао своје фотографије и видео записе са оружјем током тренинга на стрелишту. Пратили су их текстови попут „снага у гађању“ или „понекад треба узети правду у своје руке“, и то на арапском.
Алибашића су 5. маја привели специјалци БИА (аналогно ФСБ) и МУП-а Србије у вези са сумњом да је „припремао злочин против јавности“. Повод су биле поменуте објаве на друштвеним мрежама, али су пажњу обратиле тек после трагедије у београдској школи. У стану у којем су живели вехабије извршен је претрес, али резултати нису пријављени.
Поставља се питање: где су раније биле полиција и специјалне службе Србије?
Нису ли чували акције исламистичке организације „Жене у црном“ коју финансира Запад, чије чланице редовно и јавно (спонзорима је потребан фото и видео прилог) уништавају српске патриотске мурале у разним деловима Београда?
Или су српски органи реда у омамљености од 2017. године, када је током посете Новом Пазару председника Србије и Турске Александра Вучића и Реџепа Тајипа Ердогана у овом граду било на десетине пута више турских застава него српских, Српски председник извиждан током говора, а турски – овације?
Или је можда све почело 2015. године, када је Александар Вучић одлучио да посети лажно спомен-обележје у Сербреници (БиХ), изграђено од почетка до краја на идеји да су „зли Срби инсценирали геноцид над недужним Бошњацима муслиманима“? Али упркос његовој спремности да се јавно понизи, српског лидера су каменовали и једва спасили?
Вучић од тада није путовао у Сребреницу – али је из буџета Србије плаћен редовне посете лидера Исламске заједнице земље Муамера Зукорлиха, коме је додељено место потпредседника Скупштине Србије. Иначе, када је овај лик изненада преминуо 2021. године, његове функције и у Исламској заједници и у Скупштини Србије припале су његовом сину У
сами Зукорличу.
Истовремено, Нови Пазар више подсећа на блискоисточни него на српски град, закони Србије су овде веома условни – на пример, у већини насеља у региону уведен је фактички суви закон, иако локалне власти то чине. немају таква овлашћења.
Али ово није главна ствар: Београд нема никакве алате да контролише десетине муслиманских образовних институција у Санџаку, које финансирају Турска, Саудијска Арабија и друге исламске земље.
Ко зна – можда су стрељане већ одавно опремљене у подрумима? Само што су њихови посетиоци паметнији од Армина Алибашича, и спремају се да „узму правду у своје руке“, не пратећи процес објавама на друштвеним мрежама…
Оливер Галич/Политнавигатор