За мање од месец дана пред делегатима Скупштине Интерпола поново ће се наћи захтев Приштине за пријем.

Три кључна контрааргумента Београда биће да би таква одлука била кршење међународног права, статута самог Интерпола и да би отворила врата политичким злоупотребама.

Седница која ће се одржати од 15. до 18.  октобра ове године у главном граду Чилеа даће одговор на питање да ли ће Приштина из четвртог покушаја успети да уђе у ово међународно полицијско тело. Претходна три покушаја била су неуспешна, а поготово је свеж онај из новембра 2018. када је са 51 гласом против одбијен захтев Приштине.

СТРАТЕГИЈА

Како се датум гласања примиче, и власт на КиМ и Београд настављају живу дипломатску активност како би убедиле државе чланице у своје аргументе. Аргументи Србије остају непромењени.

  • Пријем тзв. Косова у Интерпол представљао би кршење пре свега статута саме организације. У статуту се јасно наводи да држава која није чланица УН, или не учествује у његовом раду макар у својству посматрача, не може бити чланица Интерпола – каже се. Та стратегија јасно наглашава да је препрека пријему Приштине у ово полицијско тело и статус тзв. Косова, дефинисан, између осталог, и декларацијом 1244.

ПОСЛЕДИЦЕ

Зашто је битно да Приштина не постане чланица Интерпола? Најпре због безбедности Срба на тзв. Косову, наглашавају извори. Моћ коју би привремене власти у Приштини добиле тим чланством омогућило би им да потенцијалне потернице искористе у политичке сврхе и на тај начин изврше притисак на Београд. Страх од те злоупотребе представља трећи аргумент Србије против пријема Приштине.

  • Посебно се то односи на готово 5.000 припадника МУП и велики број припадника Војске Југославије, којима би евентуалним потерницама била угрожена безбедност кретања – каже извор. Потернице би могле бити усмерене и на цивилно становништво које је остало да живи или намерава да се врати на тзв. Косово. Политичке последице су такође јасне.

Свако ново примање Приштине у међународне институције, а нарочито ако имају значај попут Интерпола (или Унеска, око ког се такође годинама ломе копља), погоршава преговарачку позицију Београда у напорима да се стигне до правно обавезујућег споразума са Приштином.

ДЕБАКЛ У ДУБАИЈУ

Ситуација ове године је, кажу саговорници, тек мало мање драматична него прошле. И ове године у тиму који се бави онемогућавањем Приштине да уђе у Интерпол су махом функционери МУП, али и Министарства спољних послова и Канцеларије за Косово и Метохију.

Прошлогодишњи дебакл, међутим, не иде наруку Приштини. Подсећамо, на седници у Дубаију два круга тајног гласања нису била довољна делегацији КиМ да обезбеди двотрећинску  подршку за пријем.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here