Саопштење члана председништва Српске напредне странке Зорана Ђорђевића преносимо у целости.
- Учесници емисије „Утисак недеље“, својим ставовима, претњама и увредама које су изговарали, само су потврдили оно што је грађанима Србије после прошлонедељних протеста дела опозиције белодано јасно. Није се радило ни о каквом „протесту против насиља“, како је то било покушавано да се представи у оним тобоже „независним, објективним и професионалним медијима“, нити о истинској и искреној забринутости због трагичних догађаја који су потресли и растужили Србију – већ о бесчасној и морално ниској манипулацији политичких шићарџија, који злоупотребљавају трагедију за своје политичке циљеве и интересе, све у циљу да се, без избора ако је икако могуће, врате на власт и победе Александра Вучића, макар и на такав, беспризоран и у сваком смислу подао, начин, користећи туђу несрећу – јер и они сами знају да им је то једина могућност, узимајући у обзир занемарљив проценат подршке коју уживају код грађана Србије.
Говорио сам већ о начинима и модалитетима на који су ту своју нечасну работу многи припремали и спроводили, као и о томе да је једини мотив сваког оглашавања и једини план, програм и делатни принципа свих тих „бораца против насиља“ садржан само у две речи: Мрзимо Вучића!
Тако су и гости „Утиска“, припадници самозване „елите“, чланови академске заједнице, два вајна универзитетска професора и извесна учесница (политичких) протеста која има наставно-научно звање, своје тобожње саучествовање у болу због трагедије (то је ваљда требало да буде тема емисије, а не политиканство најнижег нивоа) изражавали претњама, увредама, омаловажавањем и отвореном мржњом према председнику Вучићу.
Нисмо могли да чујемо од тих умих, часних, честитих и, требало би, респектабилних саговорника, ниједну умну, часну и честиту реч, или неки конкретан, аргументима поткрепљен предлог, неку меру коју би имали да препоруче како бисмо, сви заједно, цело друштво, превентивно деловали да нам се овакви догађаји не понове – али смо зато могли да чујемо упутства о отимању имовине оних који им се не свиђају, о стиловима пливања (цинизам се наравно подразумева, цинизам са академског нивоа), бројним хапшењима, затварањима, некаквим лустрацијама, забранама бављењем политиком, па чак и пацовским каналима.
Предњачио је самопроглашени „елитиста“, пропали политичар, који је најурен из сопствене странке (чији је чак и председник био!), Бојан Пајтић.
Покушао је и овај пут да буде наизглед другачији, као оно ономад, ако ме памћење добро служи, када је склепао чланчић у којем се, кроз форму аналогије, трудио да прикаже тренутно стање у Србији – користећи сиже култног (како је то сам аутор те баљезгарије рекао) филма „Таксиста“ и правио некакву паралелу, по свему неуспелу, а понајмање духовиту, између радње филма и актуелног политичког тренутка, зачинивши све то оним основним састојком – мржњом према председнику Вучићу. Без обзира на исказану моралну нискост, и ономад, и у „Утиску“, користим прилику да Пајтићу препоручим да обавезно погледа, ако већ није (а знајући штошта о њему, сигуран сам да јесте), и филмове „Мој приватни Ајдахо“, „Летња олуја“ и „Kрај века“ – њихова тематика му је свакако, и по свему, далеко ближа. И дража. Боље је разуме, сасвим је и потпуно разуме. За разлику од Србије – коју нити воли, нити разуме, нити за њу и о њој брине, нити је икада, чак ни када му је то био посао за који је био плаћен новцем грађана Србије, водио рачуна о њеним државним и националним интересима.
Што се тиче професора Бакића – мислим да је он сам себи довољан, са свим својим комплексима и разраслом сујетом и самоумишљеношћу, као и потпуним слепилом за било коју врсту истине и објективности које нису његова истина и његова објективност. Уз то, његова неурастенична потреба да свој лични, мада окаснели и помало крајње леви (у политичком смислу) анархизам презентира као некакав план и програм за Србију – довољно говори о њему и његовом потпуном одсуству за реалност. Политичку реалност, пре свега, да будем јасан. У томе му, сигуран сам, не могу помоћи никакви интервјуи страним медијима, за које, како сам каже, има сијасет понуда. Њему је, очигледно је, потребна друга врста помоћи.
Госпођа или госпођица, антрополошкиња, са Института за филозофију и друштвену теорију, стога је, у поређењу са својим саговорницима, деловала некако најрационалније, најразумније и, мада нисам сагласан са њеним ставовима и оценама, честитам јој на томе, као и на учешћу у „Утиску“. То ће јој, нема сумње, бити врло значајна референца у биографији.
Што се нас осталих, који смо велика већина, тиче – видимо се 26.маја, на скупу истинске подршке будућности Србије, јер Србија није, и неће, стати. Србија мора да иде даље, мора да иде, и ићи ће, напред. Живела Србија! – наводи се у саопштењу члана председништва СНС Зорана Ђорђевића.