Иако је неутрална, српска војска је вероватно једна од нама најближих, због посебних веза које постоје међу нашим народима, рекао је руски амбасадор
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да су Срби достојанствено издржали неравноправну борбу током НАТО агресије 1999. године, оценивши да уништавање економске, индустријске и цивилне инфраструктуре није било мотивисано било каквим војним циљевима, већ да је то учињено да би се уништила и потчинила земља и понизио народ.
“И сами Срби истичу да је главна штета коју је НАТО хтео да нанесе политичка и морална. Али није ишло – Срби су достојанствено издржали неравноправну борбу”, рекао је Боцан-Харченко у интервјуу за руски лист “Известија”.
Говорећи о терористичком нападу у концертној дворани у близини Москве 22. марта, Боцан-Харченко је истакао да дубок, искрен одговор Срба на оно што се догодило потврђује блискост два народа.
Боцан-Харченко је навео да га је исто вече позвао председник Србије Александар Вучић и замолио га да изрази саучешће председнику Русије Владимиру Путину.
“Срби су овај монструозни терористички напад доживели као своју тугу, као свој бол, веома емотивно на свим нивоима”, навео је Боцан-Харченко.
Наша помоћ Београду у одбрани ће јачати
Одговарајући на питање да ли ће Москва наставити да подржава Београд по питању КиМ, руски амбасадор је нагласио да је подршка Србији по питању КиМ кључна област спољнополитичке сарадње две земље.
“Ми, наравно, не признајемо Косово. Покрајина је саставни део српске територије. Наша помоћ Београду у одбрани његових легитимних интереса ће јачати”, рекао је Боцан-Харченко.
Према његовим речима, у овом тренутку дијалог Београда и Приштине уз посредовање Европске уније не даје резултате и чак постаје параван за подршку курсу Приштине да задире у права Срба и протера их са територије на којој су вековима живели.
Боцан-Харченко је рекао да се ефикасан и продуктиван разговор о КиМ може водити само у ширим форматима, где сви посредници не признају “независност” Приштине и додао да је од почетка године СБ УН посветио већу пажњу питању КиМ.
Подсетио је да је 8. фебруара одржана ванредна седница СБ, коју је Србија тражила управо због тешког положаја Срба на КиМ и изразио наду да ће сутра бити одржан састанак СБ УН посвећен 25. годишњици почетка агресије НАТО на СРЈ, додајући да је за април планирана редовна седница о КиМ на основу извештаја генералног секретара УН.
“Дакле, најмање три састанка Савета безбедности о КиМ биће одржана за шест месеци. Ако се ова динамика настави, Савет ће моћи да поврати своју водећу улогу. Формално, она већ постоји, нико је не може умањити или одузети. Али оно о чему говорим је управо практична улога коју Савет може да одигра у решавању косовског проблема утицајем на приштинске власти”, рекао је Харченко.
Додао је да ће Русија томе допринети и да се у СБ УН, када је о КиМ, реч, најбоље показује узајамна помоћ и разумевање две земље засновани на међународном праву.
Одговарајући на питање да ли треба очекивати наставак заједничких војних вежби, с обзиром на то да је Србија увела мораторијум на војне активности са свим страним партнерима, Боцан-Харченко је рекао да не мисли да ће то бити могуће у догледно време, све док постоје санкције према Русији и док траје специјална војна операција, додајући да је за Москву то дугорочан пројекат.
“Иако је неутрална, српска војска је вероватно једна од нама најближих, због посебних веза које постоје међу нашим народима. Уверен сам да ће се временом заједничке војне вежбе наставити”, рекао је Харченко