Руски МИД је данас објавио посебну изјаву поводом годишњице НАТО агресије, коју доносимо у целости:

Изјава руског Министарства спољних послова поводом 25. годишњице почетка агресије НАТО на Југославију

Историја познаје многе догађаје који су, због свог дубоког утицаја на светски поредак, означили смену епоха. Напад НАТО на Савезну Републику Југославију 24. марта 1999. свакако је један од њих. То није само трагична прекретница у животу српског народа са хиљадама упропашћених судбина и ругањем националном достојанству, већ и поразан удар на систем међународног права и темеље безбедности у Европи постављене после Другог светског рата. САД и ЕУ су коначно поверовали у сопствену некажњивост и моралну супериорност – на несрећу оних који теже да сами изаберу свој пут, а не да постану инструмент за остваривање туђих интереса. Стратешки однос снага је урушен и почела је дуготрајна криза у међудржавним односима, која наставља да се продубљује.

САД и њихови савезници, који су напали мирољубиву европску земљу, погазили су Повељу УН, принципе КЕБС/ОЕБС и наругали се над самим концептом суверенитета. Они су доказали да зарад глобалне доминације неће презати ни од чега, све до радиоактивне контаминације огромних територија. Масовна употреба пројектила са осиромашеним уранијумом од стране Северноатлантске алијансе довела је до вишеструког пораста броја оболелих од рака у региону, дуго година тровала места живљења милиона људи и ушла је као посебна тамна страница у списак злочина НАТО.

Током 78 дана војне агресије на Југославију, бачено је 14 хиљада бомби, испаљено више од две хиљаде ракета, коришћене су касетне и фугасне бомбе. Под подругљивом маском „хуманитарне интервенције“, гађани су углавном цивилни циљеви: стамбени зграде, болнице, школе, мостови, превозна средства, колоне избеглица. Убијене су хиљаде цивила, укључујући 89 деце, које је западна коалиција цинично назвала „колатералном штетом“. За та злодела нико није одговарао, међународно правосуђе се оглушило о страдање Срба и није се удостојило да обрати пажњу на зверства НАТО.

Данас на те страшне дане подсећају не само бомбама оштећене зграде југословенског Генералштаба и Министарства одбране у центру Београда, које тoлико иритирају америчке званичнике. На телу Србије остало је много незалечених рана. Насилно је отргнут део исконске територије Србије – Косово и Метохија. Запад је узео под своју заштиту терористе из “Ослободилачке војске Косова”, дао покрајини псеудодржавни статус и доследно подстиче протеривање одатле аутохтоног српског становништва.

Неминовно се поставља питање: да ли је „косовски пројекат“ вредео жртава и разарања које је алијанса донела Југославији? Да ли је самопроглашена „република” повећала стабилност и просперитет балканског региона?

Нема сумње да је брига САД за права косовских Албанаца од почетка лажна. То је само лажни изговор за обрачун са Србима. Задатак Запада је био да привремене органе самоуправе у Приштини претвори у инструмент антисрпског етничког чишћења и стални извор напетости за вршење притиска на Београд. Као резултат тога, решавање косовског питања је гурнуто у ћорсокак, а ситуација на терену непрестано прети да прерасте у оружани сукоб.

То је цела суштина западног „миротворства“. Његове катастрофалне последице видимо сада и у Украјини, где је, на основу одрицања Вашингтона и његових присталица од принципа равноправности и узајамног поштовања у међународним пословима, однегован неонацистички режим, који је извршио геноцид над руским становништвом и гурнуо земљу у војну конфронтацију.

Сада се све чешће може чути како САД и ЕУ позивају Србе да „окрену страницу“ и опросте НАТО инвазију пре 25 година. И више од тога, на Србе се сваљује главна кривица за драматичне догађаје који су пратили распад Југославије, укључујући и бомбардовање 1999. године. То је случај у коме је тешко пронаћи речи којима би се описао степен западне бестидности и одсуства самокритике.

Алијанса се никада неће опрати од срамоте ратних злочина. У њихову демагогију о заштити слободе и демократије више нико не верује. САД и остале чланице НАТО-а немају ни најмање право да говоре о увођењу неког новог „поретка заснованог на правилима“. Сви њихови покушаји да изграде неку „глобалну безбедносну архитектуру“ су по дефиницији злонамерни и токсични, усмерени искључиво на обезбеђење неоколонијалне хегемоније Запада.

Русија ће, заједно са својим партнерима у Београду, наставити да се супротставља покушајима да се искриви историја југословенске кризе и акценат пребаци на демонизацију Срба и оправдавање агресије 1999. године. Вређање успомене на невине жртве НАТО џелата је недопустиво.

[МИП РФ]

Оставите Коментар