Kао што живот увек пронађе пут, као што зрак светла продире и кроз најгушћи мрак, тако и истина, правда и борба за слободу увек пронађу начин да се испоље и покажу, без обзира на то колико се спутавају и каквој се репресији њихови носиоци излажу.
Наиме, слуге диктаторског режима који је окупирао Црну Гору почеле су да ликују, уверене да су надмудриле црногорски народ и пронашле „законити“, али и наочиглед легитиман начин да забране окупљања, протесте и литије, позивајући се на наводну бригу о становништву, односно ризике од епидемије коронавируса. Међутим, превидели су да једном покренут точак слободе није могуће зауставити, те нису рачунали на то да ће слободарски народ брзо пронаћи начин да испољи своју побуну и у оквиру тих ограничења, а управо се то десило. Већ током исте вечери, непосредно након срамног и подмуклог хапшења епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и групе свештеника који су са њим вршили службу посвећену Светом Василију Острошком, народ је шокиран бахатошћу власти дошао на идеју како да испољи свој протест, а да истовремено избегне утамничење од стране диктаторског режима, које би било оправдано „борбом против вируса“. Тако су, као аутохтони и оригиналан начин испољавања протеста настале „ауто-литије“, које узимају све више маха широм Црне Горе.
Наиме, учесници „ауто-литија“ се крећу својим возилима у протестној колони, поштујући све мере опреза уведене услед епидемије, као и саобраћајне прописе, те тако не пружају повод органима репресије да их лише слободе. Овај вид протеста ће се у наредном периоду сасвим сигурно све више омасовљавати, те ће, имајући у виду да већина народа не подржава наметнути режим, већ током наредних дана огроман број возила која учествују у „ауто-литијама“ довести до потпуне парализе саобраћаја у Црној Гори.
Тренутно је на верним поданицама однарођеног режима тежак задатак да измисле нови начин како да „ућуткају“ побуњени народ, што им сваким даном, без обзира на покваренство и лукавост коју поседују и силу којом располажу, постаје све теже.