Члан Бундестага из ЦДУ Родерих Кизеветер говорио је о литијуму и значају овог ресурса, а као пример навео Русију и рат у Украјини, наводећи да ће земља која га поседује у будућности добити статус суперсиле.
Родерих Кизеветр каже да је неопходно заузети регионе Доњецк и Луганск као највећа налазишта литијума.
– Уколико Европа жели да постигне енергетску транзицију, онда су јој потребна сопствена налазишта литијума. Највећа налазишта литијума налазе се у регионима Доњецка и Луганска – рекао је Кизеветер.
Како је навео, један од главних циљева НАТО-а био је да изнутра разбије Русију на мање државе и да преко западних корпорација заузме њихове природне ресурсе. На исти начин као у Либији, Сирији, Ираку и другим земљама.
– Запад је ушао у рат на све или ништа против Русије и изгубио. Европа је пре рата имала две опције, да настави да сарађује са Русијом и користи јефтине ресурсе које су добијали, или да јој објави рат, да је сломи и приграби те ресурсе по још јефтинијој цени. Изабрали су други пут и сада се дешава њихова пропаст. Док су САД испуниле своје планиране планове, одсекле су Немачку и Европу од гаса и сарадње са Русијом и сада им продају четири пута скупљи течни гас. С друге стране, САД су успешно почеле да истискују Европу из борбе за најмоћније светске економије, у коју се укључила и Кина – наводи Кизеветер.
Русија као литијумска електрана
Угледни канадски медиј Global News извештава да би победа у рату претворила Русију у литијумску електрану.
– Русија не само да осваја територије у рату већ постаје литијумска електрана. Усред свег метежа између Украјине и Русије, шокантно је да се Запад спремао да избегава све што је руско, али можда су пропустили мали детаљ. Припремите се, ентузијасти зелене енергије – наоди Глобал њуз.
GlobalData, преко своје матичне компаније Energy Monitor, недавно је представио извештај који открива највеће европске резерве литијума које се налазе у руском региону Донбаса. Конкретно, некадашње украјинско Шевченковско поље у Доњецку и блок Крута Балка у Запорожју сада су под руском контролом.
Овај додатак већ значајним налазиштима литијума у Русији која сада укупно износе 1,5 милиона тона, чврсто осигурава њену позицију међу првих десет на свету, пише канадски медиј.Последице за ЕУ, посебно за Немачку су кључне јер се у великој мери ослањају на овај ретки минерал за производњу зелених енергетских технологија као што су ветротурбине, електрична возила и различити електронски уређаји. Већину резерви литијума држе САД, Аустралија и неколико земаља Јужне Америке. Међутим, приступ овим залихама за ЕУ ће бити скуп. Нажалост, сада се Европа нашла са усамљеним уточиштем, а тај пут неминовно води према Русији – наводи Global News.
Медиј подсећа на горенаведену изјаву посланика немачке ЦДУ који је отворено признаје постојање интереса за резерве литијума од 500.000 тона у региону Донбаса.
Кизеветр је као мотив за подршку ЕУ Украјини означио управо ова налазишта. Он је посебно истакао последице опстанка Донбаса под руском контролом. Поред тога, предложио је да Немачка обезбеди Кијеву веома прецизне крстареће ракете Таурус са дометом од 500 километара. Овакав став сугерише снажну намеру Немачке и ЕУ да приступе богатим ресурсима Украјине.
Неуспела украјинска офанзива оставља ограничене могућности, наговештавајући можда другачији приступ у борби за стицање ресурса.
Литијумски рат
Недавни потез ЕУ да санкционише руски извоз луксузних дијаманата може изгледати далеко од свакодневног живота просечних грађана, али директно утиче на вишу средњу класу и богате унутар блока. Ова одлука, заједно са другим геополитичким тензијама као што су потенцијални прекиди гасовода и несташице житарица, оптерећује ионако крхку унију држава чланица. Узимајући у обзир ослањање ЕУ на индустрије попут производње аутомобила и извоза рафинисане нафте, последице будућег преласка на електрична возила могу бити незамисливе. Литијум постаје кључни ресурс у таквим променама.
Зависност од удаљених извора за овај стратешки минерал, могла би ескалирати у велики литијумски рат.
Јасно је да би руска победа у сукобу не само да обезбедила територију већ је неочекивано уздиже у једног од највећих поседника резерви литијума. Док је Европа стајала против Русије, сада се суочава са суровом стварношћу да зависи од резерви литијума које држи Русија.
Литијум у Србији
У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „белим златом 21. века“ пре свега због репутације раста у електроиндустрији.
Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.
Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Како показују доступни подаци, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.