Власник „инжењерског мозга“ и ималац многобројих тајних рачуна, на којима крије новац опљачкан од грађана Србије у време док је био на власти, Драган Ђилас је – како извештавају медији које плаћа тим опљачканим новцем – одржао конференцију за штампу у седишту интересне групе коју предводи, а која се лажно издаје за некакву политичку организацију, странку, покрет, опозицију – које ли већ све називе и имена користе за ту своју, малобројну скупину хохштаплера и превараната, у намери да још једном покушају да обману грађане Србије.

​Сасвим логичан поступак, чак и за тако осионог и бахатог, умишљеног и сујетног „лидера“ тога нечега (шта год то било, али политичка организација није – јер нема ни план, ни програм, ни идеје, ни визију, ни идеологију – ако се изузме она која води рачуна једино о сопственом џепу) – с обзиром на то на какав су пријем код грађана Србије он и његови сатрапи наилазили у последњих неколико дана где год да су се појавили, а покушали су, није да нису, признајем, у пар градова да се обрате људима.

Нарочито „успешно“ је то било у Нишу, што је тајкун овдашњи и политичар у покушају, „часни, честити и високоморални“ Ђилас, и данас на конференцији поменуо, не успевајући да сакрије колики презир осећа према грађанима Србије који су му тамо рекли у лице – да га не желе.

Стога, што је сигурно – сигурно је, лагодније је своје лажи, увреде, претње и разне будалаштине износити у контролисаној атмосфери, пред „независним, објективним и професионалним“ медијима, који унапред знају шта треба да пишу и како да извештавају (уосталом, зато их и плаћа) – него се суочити са грађанима који по злу памте доба у којем се Ђилас прекомерно и незаконито богатио, а они, грађани, једва крај с крајем састављали – ако им је и то било омогућено, с обзиром на незајажљиву алавост према туђем новцу (нарочито буџетском, државном) и истовремено штеточинство у свему чега би се тај „успешни“ бизнисмен дохватио.

Не успевајући ни данас да сакрије своју патолошку мржњу према председнику Александру Вучићу, своју болесну опседнутост њим и завист коју осећа према свим резултатима које председник на многим пољима постиже, Ђилас је поновио све већ раније речене глупости, придодајући старим  лажима и претњама и ове најновије, које његови медији из сата у сат гебелсовски фабрикују и понављају – а које се тичу актуелне ситуације у вези са Беливуковом криминалном бандом.

По старом, опробаном рецепту – замењујући тезе и проглашавајући лаж за истину – бучно, агресивно и мржњом задојено, покушавао је Драган Ђилас да себе представи као највећег борца за „правду, истину, слободу и демократију“ – коме су, баш таквом и толиком борцу, лажи двојице криминалаца који знају да их чека дугогодишња робија за монструозне злочине које су починили – валидан, поуздан и сасвим прихватљив извор информација о наводној повезаности државе и мафијаша.

Драган Ђилас јесте штеточина и има склоност ка томе да присваја туђ новац, али није баш толико глуп (што, наравно, не значи ни да је претерано паметан, без обзира на „инжењерски мозак“ – пре ће бити да је само безобразан и бахат, неваспитан и умишљен) да стварно мисли да је истина то што изговара. Мада, поштено говорећи, и те лажи које је изговарао морао је да чита са папира пред собом, ваљда стога што зна шта је истина а шта није, као што тачно зна и шта ради, јер зна и да ради, то што ради, зато што је то договорено да ради, договорено негде тамо, можда у некој амбасади, или у неком центру моћи – којем не одговара јака, и све јача, Србија, којем не одговара што ту, све јачу и моћнију Србију, води Александар Вучић – којем су државни и национални интерес на првом месту, а част и достојанство Србије императив. Зна Ђилас да је, негде тамо, решено да се крене на Вучића свим средствима, да сви мрзитељи Вучића, унисоно, лажима и претњама, уценама, једновремено нападну – не би ли се дошло до тога да се они, Ђилас и њему слични, булумента лезилебовића и нерадника, некако врате на власт и тако Србији узме будућност. Зато упорно и понавља лажи, и прети. Жалосно, бедно, ниско и нечасно. И, при том, узалудно – грађани Србије га неће.

Зоран Ђорђевић

Leave a Reply