Амерички дипломата Ричард Гренел, бивши представник председника САД за КиМ, на Видовдан се дословно провео као Србин међу Албанцима.

После његове објаве на „Твитеру“: „Данас одајемо почаст херојима Видовдана. На овај дан 1389. почела је битка против Отоманског царства на Косову. Данас се сећамо Светог кнеза Лазара и српских великомученика“, уследио је бараж албанских увреда и претњи, укључујући и ону талибанску, да ће му бити одсечена глава када дође у Албанију.

Гренел је постао жртва фалсификатора прошлости, међу којима се истиче амерички историчар Ноел Малколм, писац пропагандне књиге „Косово: Кратка историја“ за оправдање агресије НАТО. У исто време је немачки историчар Матијас Кинцел написао књигу „Пут у рат:

Немачка, НАТО и Косово“ која представља вертикалу агресивног оспоравања српског постојања од оснивања Призренске лиге до данас. Он у књизи каже: „Једини ум својствен албанском национализму је расистички: народно веровање да је новорођење Албаније могуће само након прогона или уклањања свих неалбанаца, нарочито свих Срба“.

Циљ тог тоталног геноцида је уклањање или присвајање свих сведочанстава о српском народу на простору КиМ. На то је још 1999. упозоравао наш велики археолог др Ђорђе Јанковић:

„Једно од оправдања за агресију западних земаља на Југославију, проналази се у одбрани наводно историјских права Албанаца, такозваних Косовара, на Косово и Метохију. Тврди се да су они домороци које су окупирали Срби 1912, мада их је населила Турска да би насиљем зауставили ослобађање тих предела Србије. Вешто осмишљена научна пропаганда, покушала је да докаже везе Албанаца са предримским Илирима. У новије време тврди се да Албанци потичу са подручја Косова и Метохије, што је сажео Ноел Малколм у својој књизи. Такви ставови немају потврде у расположивим археолошким подацима из Југославије и Албаније.

Иако је у време Јосипа Броза успостављен режим неистраживања средњовековне културе и становништва, прикупљена су многобројна археолошка сведочанства, дакле материјална и лако проверљива“.

Турски, врло прецизни, пописи становништва, сведоче да Албанаца не простору КиМ готово да није било до краја 17. века.

  • Преломна је 1690. после аустријског продора у Србију након Бечког рата. Тада знатан број албанских првака прво уговара са Аустријанцима сарадњу против Турака. У тренутку када су Аустријанци почели да се повлаче, а и српски народ са њима, Албанци поново прилазе Турцима и тада почиње њихово запоседање територије КиМ и енормно увећање бројности исламизовањем, а затим албанизовањем Срба. То су документоване чињенице. Од тада траје вертикала зла према Србима. Иста је слика коју нам приказује руски конзул Иван Јастребов у 19. веку, са оном коју смо гледали у марту 2004. током антицивилизацијског, дивљачког, протеривања Срба и уништавања њихових цркава, манастира, гробаља и свега осталог – каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције „Корени“, у „Службеном гласнику“.

Она објављује заборављене и непознате научне радове о Србима и просторима које су они насељавали, од Јована Цвијића и његових сарадника, до скорашњих истраживача. Са више од 4.000 књишких страна посвећених Косову и Метохији, ова едиција је најобимнија и најконцизнија научна одбрана српске покрајине. Када се томе дода и око 1.000 страница први пут објављених путописа и истраживања Ивана Јастребова, насталих у „Старој Србији и Арбанији“, то је права ризница српске историје која је у СФРЈ била забрањена.

  • Ако кренемо у потрагу за почецима албанске историје, долазимо до записа мисионара Католичке цркве који су од 16. до 18. века долазили у албанске планине да придобију племена која су тамо живела. Још су ти мисионари запазили да имају посла са народом који у бити поштује само своја правила и тешко прихвата било која друга, религијска, државна или културна. Они су створили лик митског албанског јунака Скендербега да би око њега ујединили примитивна племена. До друге половине 19. века нема ниједног аутентичног албанског документа. Албанска нација, у данашњем смислу, настаје тек напорима Хабзбуршке монархије после Берлинског конгреса и стварања Призренске лиге. Она је у Албанцима видела модус нестабилности којим може да утиче на Балкан. Тако је настала „германска историјска вертикала“ јер исту политику, после Беча, наставља Берлин, а затим Бон.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Албански шовинизам добија између два светска рата главног савезника у политици Комунистичке интернационале.

  • Она га све време подржава у документима и резолуцијама и косовско-метохијски простор виде као искључиво албански. Да се политика Коминтерне води у СФРЈ после рата показује чињеница и када су званични односи социјалистичке Албаније и Југославије прекинути, граница функционише као полуотворена према КиМ за албанске кадрове. То није могло да се дешава без директне дозволе владајућих структура Југославије – каже Челиковић.

О томе сведочи и Матијас Кинцел: „На универзитету у Приштини у осталим школама на Косову је предавало 237 професора и учитеља из Албаније, одатле је било увезено и више од 20 одсто коришћених уџбеника, 183 млада научника отишла су из Приштине у Албанију како би наставила студије, док су се на Косову налазила 62 студента из Албаније. Гранични сабраћај је био либерализован до те мере да су Албанци са Косова без проблема могли да путују у Албанију и враћају се.“

У време СФРЈ на стварању лажне албанске историје били су ангажовани и српски научници.

Чак и у зборницима САНУ могу се наћи радови који доказују тезу да су данашњи Албанци потомци Илира, прастановника Балкана, што је „идеолошко гориво“ великоалбанског шовинизма.

  • У СФРЈ је постојала „братствојединствена политика“ којој су били подређени и научници, који су добијали задатак шта треба да докажу, упркос чињеницама. Због тога су потиснути радови истраживача који нису подлегли притисцима. Пример је Косовка Ристић, која је започела етнографско истраживање Дренице и Лаба у Ранковићево време, када је по селима могла да иде бициклом. После његовог пада, истраживање је и без званичне забране прекинуто. Дотадашњи резултати објављени су у књизи „Мало Косово“ 1970. у Приштини, која није забрањена већ је просто стављена у подрум. У мраку је чамила пола века док је недавно нисмо објавили – открива Челиковић.

ПРОПАГАНДА СЕ ШИРИЛА ИЗ ТИРАНЕ

За разлику од српске материјалне баштине, која сеже у далеку прошлост Косова и Метохије, најстарије албанске грађевине преузете су из турске културе и потичу из 19. века. Међутим, међу албанским становништвом које је до 1945. било у 90 одсто случајева неписмено, великоалбански идеолози су лако ширили измишљотине.

  • Као археолог могу само да кажем да материјални трагови Албанаца у средњем веку уопште не постоје на КиМ, а историчарима препуштам тумачење повеља наших владара које помињу арбанашке катуне само на крајњој периферији Метохије – каже археолог др Дејан Радичевић.
  • Актуелни случај Гренела и Косовског боја подсетио ме је на приказ те битке у музеју у Тирани. На карти су Срби представљени само као помоћни одред, а Албанци су главни. То је та пропаганда.

Борис Субашић

Leave a Reply