Навршавају се 103 године од проглашења Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Kарађорђевић у кући Kрсмановића на Теразијама у Београду, а Kраљевина СХС је 1929. формално променила име у Kраљевина Југославија.

Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом.

Народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање, донела је 25. новембра 1918. Одлуку о присаједињењу Војводине Kраљевини Србији. У Руми је дан раније, 24. новембра, донета одлука да се Срем директно присаједини матици.

У Подгорици је 26. новембра 1918. одржана велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори на којој је одлучено „да се Црна Гора с братском Србијом уједини у једну државу“.

Престолонаследник Александар је у име краља Петра Првог прогласио „уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Kраљевство Срба, Хрвата и Словенаца“, и рекао да ће образовати владу која це бити одговорна народном представништву и чији ће први и најважнији задатак бити утврђивање државних граница у складу са етнографским начелима.

Прводецембарске изјаве као „конститутивни акт“ представљале су основу државноправног провизоријума у новоствореној држави Kраљевини СХС од уједињења до доношења Видовданског устава 1921.

У том периоду највишу власт у Kраљевини СХС представљали су краљ, односно регент Александар, влада и Привремено народно представништво.

Прва влада KСХС образована је 20. децембра 1918., а Привремено народно представништво састало се 1. марта 1919.

Десет година касније, 1929., Kраљевина СХС је формално променила име у Kраљевина Југославија и као таква опсала све до априла 1941., када су је силе Осовине окупирале и раскомадале.

Другу Југославију је под именом Демократска Федеративна Република Југославија 29. новембра 1943. у Јајцу прогласило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) под вођством Јосипа Броза Тита.

Новој држави је недостајао добар део територије који је био под окупацијом, али и међународни легитимитет, јер је већина великих сила до краја рата признавала краљевину.

Након договора Тита са краљевим изаслаником Иваном Шубашићем и усвајања новог устава, јануара 1946. проглашена је Федеративна Народна Република Југославија, која је 1963. преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Од СФРЈ су се 1991. отцепиле прво Словенија и Хрватска, а убрзо потом Босна и Херцеговина и Македонија.

Србија и Црна Гора су у априлу 1992. прогласиле Савезну Републику Југославију као правну наследницу СФРЈ, а она је под тим именом трајала до 2003. Тада се назив Југославија коначно изгубио проглашењем Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Обе су постале засебне државе 2006., када је Црна Гора прогласила независност.

Сто година од велике подгоричке скупштине, црногорски парламент је 29. новембра 2018. усвојио Резолуцију о поништењу одлука из 1918., са образложењем да је тада наводно укинут дотадашњи суверенитет Црне Горе, иако је за одлуке, према којима су Срби у Црној Гори и у Србији исти народ једногласно гласало свих 160 посланика.

Leave a Reply