Православни хришћани обележавају Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. Васкрс се прославља уз туцање јајима, свечану трпезу и старе обичаје… На Васкрс устаните рано, и немојте на спавање пре поноћи!
Васкрс је највећи хришћански празник, којим се обележава дан када је Исус Христос васкрсао из мртвих.

Празнује се три дана, сваке године пада на други датум, али увек у недељу. Слави се прве недеље после пуног месеца након пролећне равнодневнице. Православни Васкрс не може да се празнује истог дана или пре Пасхе (јеврејски покретни празник).

Према црквеном учењу, Исус је разапет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

На Васкрс је, према веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос васкрсао, па је морао лично да се увери. Отуда у народу израз „неверни Тома“.

Обичаји

Свуда је обичај да домаћица рано буди укућане да се умију водом у којој су потопљени дренак, здрављак, босиљак и црвено јаје. За Васкрс ваља устати рано ујутро, а не треба ићи на спавање пре поноћи. Верује се да ко легне пре поноћи, до наредног Васкрса биће поспан и лењ.

Децу ваља дотаћи црвеним јајетом да буду румена и здрава целе године. Прво ујутру треба појести васкршње јаје, а потом ићи на јутрење.

У Русији је обичај да ко окасни на јутрење, полију га водом или га баце у реку. У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свеће у прозорима.

Породични ручак

На Васкрс је породица одлазила у цркву на свету васкршњу службу.

После службе народ се међусобно поздрављао: „Христос васкрсе!“ и „Ваистину васкрсе!“ Поздрав је некада био уобичајен све до Спасовдана (наредних 40 дана), а данас је уобичајено да тако поздрављамо на Побусани понедељак и на Васкршњи уторак.

Kад се из цркве породица врати кући, домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, кади све укућане на молитви, а онда предаје кадионицу млађем да он кади целу кућу. Уколико није умео да отпева васкршњи тропар, наглас би читао Оченаш. После заједничке молитве укућани би поново једни другима честитали Васкрс и седали би за свечано постављену трпезу.

На столу је украшена чинија са офарбаним јајима којима се гости и домаћини између себе куцају: врх у врх, а после „шотку“ у „шотку“ (дно јајета). Онај ко победи, узима јаје противника.

У неким крајевима Србије, победник чије јаје остане цело разбија га себи о чело уз речи: „Христос васкрсе!“, а остали му одговарају: „Ваистину васкрсе!“

Leave a Reply