Шест дана после избора за председника Савезне Републике Југославије на којима је Војислав Коштуница, кандидат опозиционог ДОС-а, у првом кругу освојио већину гласова, а Слободан Милошевић покушао да одржи други изборни круг, Бил Клинтон, председник САД, позвао је телефоном руског председника Владимира Путина. Лидери две највеће светске силе су се тог 30. септембра договорили да Милошевић, неприкосновени вођа Србије од 1989, коначно мора да оде са власти.

У транскрипту разговора, са којег је ознака „строго поверљиво“ скинута 2019, стоји да је дијалог почео уобичајеном разменом дипломатских учтивости – Клинтон каже: „Здраво, Владимире, лепо је што си прихватио позив“, а Путин одговара: „Добар дан и теби, Биле, драго ми је што ти чујем глас.“ У складу са америчким менталитетом, Клинтон одмах прелази на ствар.

Како Клинтон „мува“ Путина

Клинтон: „Разумем да је ово деликатан и тежак тренутак, али морам да ти кажем да морамо да прихватимо чињеницу да је опозиција у Београду (на изборима 24. септембра) победила у првом кругу и да неће учествовати у другом јер би то омогућило Милошевићу да прекроји изборну вољу људи, а бојим се да би тако могао да изазове и озбиљну нестабилност у Црној Гори. Најбоље што може да се деси је да Милошевић схвати да мора да призна пораз, а сигуран сам да си ти једина особа која у то може да га убеди. Јасно ми је да је то за тебе непријатна ситуација, али бих ти предложио да му (Милошевићу) пошаљеш приватну поруку, не јавну, и да инсистираш да је за њега најбоље да оде, као и да му јасно ставиш до знања да Русија поштује изборну вољу грађана Србије. Чини ми се да смо пред избором између насилне и мирне предаје власти у Србији, а Русија је земља која у целој тој ствари може да одигра одлучујућу улогу.“

Тајни састанци

Путин: „Биле, свесни смо чињенице да ваши аналитичари и експерти за Балкан врло пажљиво процењују какве кораке треба предузети, али нас двојица треба да разговарамо сасвим отворено, наглашавам, сасвим отворено. Разговарао сам недавно са (тадашњим немачким канцеларом Герхардом) Шредером. Предложио сам да се у Београду организује тајни састанак наших министара спољних послова или саветника за националну безбедност са лидерима српске опозиције, али је Коштуница то одбио. Ми смо му ипак врло прецизно објаснили наш став да Русија не жели да буде сатерана у ћошак и да буде у ситуацији да подржи било какво недемократско решење. Желим јасно да ти кажем да сматрам да је сада прави тренутак да Милошевић мирно напусти политичку сцену, али нисам сигуран да ће он то урадити.“

У наставку, Путин је изнео идеју да Војислава Коштуницу позове у званичну посету Москви, где би он, у присуству шефа руске дипломатије Сергеја Иванова, пристао на преговоре са Милошевићем о мирној предаји власти ако Милошевић дозволи поновно бројање гласова у присуству међународних посматрача.

Шта ћемо са Слобом?

Путин: „То је само наша идеја, нико не мора да је прихвати. Мада, искрено, мислим да ништа не бисмо добили таквим додатним притиском на Милошевића, само бисмо протраћили време.“

Клинтон: „Да те конкретно питам – како ми да склонимо Милошевића?“

Путин: „Мислиш да га преместимо негде?“

Клинтон: „Да. Да ли се он плаши да изађе из кабинета?“ (зграда Председништва Србије)

Путин: „Могао бих да попричам с њим, да му кажем да призна изборни пораз, а да међународна заједница неће предузети никакве даље кораке против њега. Али још морам да размислим како то да му објасним.“

Сад га нико неће

Клинтон: „Да ли ће он моћи да остане у Србији после свега, да ли ће му нова власт дозволити да оде некуда?“

Путин: „Мислим да би за све било најбоље да остане у Србији.“

Клинтон: „Да, и ја исто мислим, мада не знам какво ће расположење тамо бити.“

Путин: „Искрено, не знам ни ја. Можда он неће ни хтети да иде из Србије. У сваком случају, он нам као поклон не треба. Зашто да га не пошаљемо код вас у Америку?“

Клинтон: „Да, разумем шта хоћеш да кажеш. Свеједно, није лоша идеја да лидер опозиције дође у Москву. То би обесхрабрило Милошевића и знатно повећало шансе да одступи. Зваћу те поново, али важно је да знам да му Русија неће дозволити да се некажњено извуче ако покраде изборе.“

Путин: „Важно је да он не може да користи Русију као кеца из рукава. Сви у Југославији треба да знају тај наш став.“

Епилог: Милошевић признао пораз дан после демонстрација!

Након великих демонстрација 5. октобра 2000. у Београду, Слободан Милошевић се 6. октобра обратио нацији путем РТС-а, признао изборни пораз и честитао победу Војиславу Коштуници. Тада је рекао да ће време проводити с унуком. Ухапшен је у ноћи између 31. марта и 1. априла 2001. после дводневне акције Јединице за специјалне операције Државне безбедности и вишечасовних преговора о предаји и пребачен је у Централни затвор. Одлуком Владе Србије изручен је Хашком трибуналу за ратне злочине на Видовдан исте године, 28. јуна. Умро је, према званичном налазу из Хага, од срчаног удара у притворској јединици у Схевенингену 11. марта 2006. Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

--

Leave a Reply