Сасвим очекивано гомилају се информације о масовним чисткама у војном врху руске војске, али још нема сувислог објашњења да ли се некадашњи пријатељ и послушник руског председника, Јевгениј Пригожин, заиста окуражио да крене на Путина који му је деценијама омогућавао финансирање бизниса. Или се ипак радило о Пригожиновом покушају обрачуна с „московским кланом“, тј. војним врхом Русије, министром обране Шојгуом и главним командантом војске Герасимовим, пише у великој анализи Института за ратне студије (ИСW), преноси Јутарњи лист.
Судбина генерала Суровикина
Најчуднија у постојећим службеним наративима јесте позиција генерала Сергеја Суровикина, који је осумњичен да је знао и подржавао Пригожинов план ‘марша на Москву‘. Већ је месецима јасно да је сукоб Пригожина и војног врха – Шојгуа и Герасимова – постао непремостив, што је било очигледно из опскурних објава шефа Вагнер групе на друштвеним мрежама. То што га само због прозивки руски војни врх давно није ухапсио, па и елиминисао, Пригожин вероватно може да захвали само дугом односу с Владимиром Путином, а сада још више боде очи да се Суровикин такођер приказује као један од уротника, или барем један од оних који су ћутке пустили Пригожинов ‘марш на Москву‘.
Међутим, у том наративу нема одговора како је током побуне Вагнера једино руско ратно ваздухопловство показало неку спремност за обрачун с Вагнер групом, а Суровикин је управо био и остао главни заповедник руских ваздушних снага. Према низу незваничних информација, Суровикин је ухапшен. А Вагнер група је током неуспелог пуча срушила најмање седам летелица руске армије и убила укупно 39 пилота. Зашто се сада говори о хапшењу генерала Суровикина, ако се ред војске за који је био одговоран показао најактивнијим у заштити Москве, док се други практично нису супротстављали Пригожиновим јединицама? Није ли помало бизарно да у чисткама прво „лети глава“ ономе чији су војници и официри нешто чинили против пучиста? Ту контроверзу приметило је више аналитичара.
Суровикин је претходно наводно био у напетим односима са Шојгуом и Герасимовом, али је и служио као медијатор између Пригожина и московског двојца. Суровикин је као медијатор био активан током битке за Бахмут, кад је Пригожин тешко оптуживао Москву за блокаду снабдевања.
Бизарност 2: Бекство код Лукашенка
Део аналитичара сматра да се случај Суровикин може објаснити покушајем да се он претвори у жртвеног јарца: у војног заповедника чије понашање објашњава и правда катастрофалну реакцију војног врха и руских сигурносних служби на Пригожинову побуну. Ово објашњење се чини логичним, али треба обратити пажњу како Владимир Путин тиме заправо жртвује два своја „жртвена јарца“: и Пригожина и Суровикина. У том контексту не треба заборавити како је члановима Вагнер групе обећана амнестија, допуштено им је прегруписање у Белорусији како би могли наставити афричке операције, а вођа најдраматичнијег пуча у модерној историји човечанства једноставно се након договора с Путином (!) одшетао код Путиновог политичког пријатеља (!) и политичког поданика, белоруског председника Лукашенка.
Још је необичније, пише у својој анализи, угледни Институт за ратне студије (ИСW), а преноси Јутарњи лист како се Пригожин чак након договореног одласка у Белорусију потајно вратио на преговоре у Русију с неименованим руским високим званичницима и Већем заповедника Вагнер групе. ИСW расправља и о размерама наводног регрупирања Вагнер групе у Белорусији, при чему наводи више извора. Занимљиво је да руски опозицијски медиј Медуза тврди да је уз Пригожина у Белорусију отишло само 1000 људи, али белоруски опозицијски канал Беламова доноси другачије информације о стварању нове логистике и тренинг кампова Вагнера у Белорусији.
Kакав је то пуч у којем диктатор којег је требало свргнути или смакнути допушта организатору пуча да се пресели у Белорусију, државу коју води диктаторов политички послушник, а при томе диктатор допушта организатору пуча регрупирање у суседној земљи.
Бизарност 3: Чудне чистке у врху војске
Нејасно је какав је утицај имао наводни покушај пуча на стање у руској армији. Ево једног занимљивог пасуса из екстензивне анализе ИСW-а о том врло интригантном питању:
„Руски извори нагађају да Вагнерова побуна већ има широк утицај на руску командну структуру. Истакнути руски војни блогер тврдио је да је Вагнерова побуна потакнула ‘чистке великих размера‘ међу заповедним кадром руских оружаних снага и да руско Министарство обране тренутно пролази ‘стрес тест‘ за лојалност. Војни блогер је тврдио да Руска савезна заштитна служба (ФСО) спроводи ревизију руског војног вођства као и појединачних заповедника јединица. Он је тврдио да руски званичници користе ‘неодлучност‘ Министарства обране у сузбијању побуне и ‘подршку паравојним компанијама (ПМЦ)‘ као изговор за уклањање ‘непријатног‘ особља с њихових положаја. Блогер је посебно тврдио да је заповедник руских ваздушно-десантних снага (ВДВ) и, како се прича, заменик команданта ратишта, генерал-пуковник Михаил Теплински преузео одговорности главног заповедника фронта у Украјини од тренутног главног генерала војске Валерија Герасимова неодређеног датума, али вероватно након побуне. Војни блогер је нагласио да ће Герасимов задржати своје место начелника Врховног штаба, али више неће имати одговорности за руске операције у Украјини. Други руски извор тврди да је ‘атмосфера сумње обавила Врховни штаб и да се Герасимовљеви огранци оптужују за неодлучност и неуспех, док се огранци генерала Сергеја Суровикина оптужују за саучесништво у побуни. Извори који објављују ове спекулације углавном су били тачни у претходним извештајима о променама руског заповедништва, иако текући поремећај људских мрежа и озбиљне потенцијалне последице повезане с Пригожиновом оружаном побуном могу утиецати на тачност ових извора. ИСW у овом тренутку не може потврдити ниједну од ових спекулација о променама заповедништва, али је евидентно да оружана побуна и даље има значајне последице у информацијском простору.“
Укратко, ако су тачне информације војних блогера да је Герасимову де факто након пуча одузето заповедање операцијама у Украјини, онда „Пригожинов пуч“ почиње да добија неки други контекст.
Циљ: Обрачун са Шојгуом и Герасимовим
Додајмо како врло озбиљни ИСW већ спекулише како би Путин могао ићи на обрачун са Шојгуом и Герасимовом, што ипак, ако се покаже тачним, Пригожиновом пучу даје потпуно другачији контекст.
- Kремљ ће вероватно покушати да уравнотежи жељу за ублажавањем широко распрострањеног презира према особама из естаблишмента Министарства обране које су подстакле Вагнерову побуну док ће такође покушавати да лиши моћи оне који су можда симпатисали побуну. Сегменти проратне ултранационалистичке заједнице и руске војске рутински су критиковали Герасимова и руског министра одбране Сергеја Шојгуа због њиховог управљања ратом у Украјини, а Пригожинов признати циљ да насилно уклони двојицу генерала сугерише да би Kремљ могао гледати на непопуларност Герасимова и Шојгу као директну претњу Путиновој способности да задржи потпору међу кључним бирачима и војском.“
Kључно питање које се намеће јесте да ли је можда „пуч“ једна од Путинових игара која је у неком тренутку отишла предалеко?