КАД год, бар за тренутак, помислимо да је о догађајима везаним за Косово и Метохију после Другог светског рата све речено, као по правилу, нискрсне понеки нови податак који нас приморава да са по ко зна који пут изнова запитамо да ли је редослед сад већ историјских дешавања могао да има и другачији исход.

Пред читаоцима „Новости“, уз помоћ књиге Миладина Вилотића „Ко је и зашто скривао истину о Косову и Метохији“, налази се штиво које открива судбину партијских докумената који су скривани од научне и шире јавности и имали статус поверљиве службене тајне, за коју нису знали чак ни високи партијски и државни руководиоци. Ни данас се не зна – ко, када и како је уклонио ове документе из поверљиве архиве партијског врха.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

И док су албански сепаратисти, под партијским барјаком Савеза комуниста Југославије, својим наступањем јасно исказали своје циљеве, политичка и државна елита Јуугославије и Србије није извлачила никакве поуке. Брионски пленум и смена Александра Ранковића и читаве једне политичко-безбедносне номенклатуре, онеспособили су политички врх.

У покрајини су судство и државна безбедност препуштени управо сепаратистима. Партијски органи и државне власти били су паралисани и то је омогућавало континуитет етничког чишћења. Тако створена атмисфера омогућила је инкорпорацију сепаратистички оријентисаних Шиптара, посебно оних пристиглих из Албаније, у све поре друштвено-економског живота.

После Брионског пленума и XIV седнице ЦК СК Србије освојили су кључне позиције, обезбедили су подршку Јосипа Броза Тита и потпуну наклоност руководстава Словеније и Хрватске. Није им недостајала ни подржка аутономаша из Војводине. Даље је све текло по плану. Осамостаљују се у односу на Србију и везују се за југословенски врх.

Сепаратисти се више нису могли зауставити јер је српска руководећа елита била нејединствена под тешким бременом Брионског пленума, Четрнаесте седнице ЦК СК Србије и изопштења Добрице Ћосића из политичког и јавног живота, без снаге да било шта озбиљније предузме и због тога објективно постаје саучесник у егзодусу Срба и статуса који тренутно има јужна покрајина..

1 KОМЕНТАР

Leave a Reply