Случај који је заокупио пажњу јавности у Србији – оптужбе  изречене на рачун Драгана Марковића Палме у вези са његовим наводним организовањем проституције и подвођења малолетних девојчица – из дана у дан се све више политизује и поприма облике политичког обрачуна, при чему – нарочито они који оптужују, Мариника Тепић пре свих – својим јавним иступима не само да сметају истрази, не само да је отежавају, већ упорно покушавају да буду и судије, пре евентуалног суђења, и пресуде Марковићу, пре званичног става надлежних државних органа.

Узалуд је и председник Србије, Александар Вучић, апеловао на све актере овог случаја да се не оглашавају, да допусте надлежним државним органима да раде свој посао у миру, без притиска, без ометања и без политизације суштине ствари – јер је свима нама, нашој држави у целини, у интересу да се права и пуна истина о овом случају сазна, и то у једном објективном, на чињеницама и доказима заснованом поступку, после кога ће бити могуће и донети поштену пресуду, па каква год да буде истина, јер – и то је истакао председник посебно – заштићених не може и неће их бити, без обзира ко је у питању.

Политичарки Мариники Тепић то није довољно, као што јој није довољна ни промптна реакција надлежних државних институција, ни став полиције, ни активности тужилаштва, ни медијско праћење и извештавање о овом случају – јер је основни мотив њеног деловања, заправо – политичка кампања, политизација случаја, довођење евентуалних (кажем евентуалних, јер сам сигуран да ће државни органи врло савесно и брзо испитати све околности и доказе у вези са овим случајем и саопштити нам резултате до којих су дошли) криминалних активности једног човека са његовим политичким деловањем и ставовима које заступа, а који тренутно представљају подршку владајућој већини.

Покушава политичарка Тепић да, безобразно, агресивно и без скрупула (макар када су потенцијалне жртве у питању требало би да има више пијетета) – што је и иначе манир странке којој припада – кроз наглашену медијску подршку оних медија који су финансирани новцем које је председник њене странке, Драган Ђилас, опљачкао од грађана Србије – убеди те исте опљачкане грађане да је истина само оно што она каже, и да је та истина само и једино таква каква она каже да јесте. Наравно и да  перфидном кампањом, гебелсовски вешто упакованом, саму себе кандидује за неке будуће изборе, да се „својом бескомпромисном храброшћу“ препоручи за будућег председничког кандидата тога нечега – што себе зове некаквом опозицијом и што само себе сматра некаквом елитом – а што никако да смогне храбрости да на неке изборе стварно и изађе и само се увери да је подршка коју имају и даље на нивоу статистичке грешке, јер грађани Србије још увек памте колико су припадници бившег режима били заиста „успешни“ у време док су, нажалост по Србију и њене грађане, и вршили власт.

Не жели политичарка Тепић да Србија, још једном, и у овом случају, поново докаже да има институције, не жели да институције Србије својим поступањем покажу да у Србији постоји владавина права и да закони важе подједнако за све њене грађане – јер би тиме и својим иностраним менторима показала да нису тачни њени и Ђиласови наводи, исказивани у форми денуцијантских и на неистинама заснованих писама и апела, прогласа и декларација – о угрожености људских права и слобода и непостојању владавине права у Србији.

Исплативије је овако, и њој, и њеном послодавцу, тајкуну и политичару у покушају, Драгану Ђиласу – да ометањем истраге и лажима о неспособности државе да сваком свом грађанину пружи правну сигурност и сваку врсту заштите – одраде оно за шта су плаћени, да одраде своју нечасну и, у крајњем, непатриотску улогу, за коју су се одавно, својом вољом и својим презиром који осећају према грађанима Србије (за које се тобоже тако „храбро и принципијелно“ боре) сами себе квалификовали.

Било како било, права и пуна истина о овом случају ће се сазнати. Епилог ће бити такав какав ће бити, али је сигурно да ће бити базиран на доказима, аргументима и неспорним чињеницама – које ће утврдити и према њима поступати и доносити одлуке надлежни државни органи Републике Србије. У име народа Србије.

Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке

Leave a Reply