Ово није нико измислио, додао, пропагандно пласирао.Ово је глас обичног народа, суграђана председника Црне Горе Мила Ђукановића, који без посла и као подстанари чекају у забити неког Никшићког кафића да их се неко сети, док стидљиво испијају још једну кафу, горког укуса иако заслађену, горку јер ће је као и много пута до тада платити неко од њихових осећајних и разумних комшија из улице. „Па како га није срамота..он се вози у аутомобилу за који смо сви чули да се зове Мајбах и да му је цена преко 600.000 евра…а ми на улици…без посла, без пребијеног евра, без наде да ћемо платити следећу кирију“. Ћуте сви, и они који чују, и они до којих такав глас, вапај, тешко може да дође, јер су давно изгубили осећај за стварност, они којима је смешно како неко нема 100 евра у џепу.
„Петнаест једнособних станова држава је могла да купи и подели најугроженијим породицама у Никшићу, за тај његов један блиндирани ауто у коме се сам вози“наставља исти овај човек огорчен на све, а посебно на ту врсту охолости, или боље речено благостања у којем ужива господар свега у Црној Гори, који не схвата да је поред свега материјалног што поседује, истовремено и господар беде и сиромаштва обичних људи, који у патњи дочекују сваки нови дан. „Како га није стид, важнији му је његов аутомобил него петнаест никшићких породица са тек рођеном дечицом, чији је плач веселији од породичних мука. Да ли нас може погледати у очи када изађе из свог „дворца на точковима“, шта може да каже да се не зацрвени и замоли да му бар неко опрости, јер њега нико неће, а он нама узима из уста, одузима кључеве од принудног смештаја како би он уживао у свом Мајбаху, јер сматра да заслужује, да је он виши од свих“.
Зато ће му порука на локалним изборима у Никшићу бити јасна, „врати Мајбах, да би ми, бар неки, могли да уђемо у стан, да добијемо кров над главом, да можемо да се окупамо први пут у животу топлом водом, да позовемо неког први пут код нас да дође и попије кафу у топлом“. И уради то што пре, и пре избора, а не због избора, јер ТИ више никада нећеш победити у Никшићу због свог образа којег немаш, јер ипак смо сви ми људи, а ти си то одавно заборавио, и не знаш да је тешко бити човек, што је вредније од сваке функције и звања, функције коју ћеш ускоро изгубити, као и многе друге, па кад се окренеш, нећеш имати никога, можда ћеш тада схватити…
Извор: Националист
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: