Скуп 17.марта под називом “Национално окупљање за одбрану КиМ” код храма Св.Саве је политички страначки скуп а не скуп националног сабрања.
Мислио сам да се не оглашавам око тога али пошто ме многи питају не могу баш да се правим како ме се то не тиче. Иако ћу наравно навући бес оних који по задатку раде то што раде. Нека су живи и здрави. Не замерам им.
Христос каже да ће нас истина ослободити. Кроз лаж се дакле не долази до слободе. А лаж нас неће довести ни до правде. Ако волимо свој народ, па и оне који не мисле као ми, не можемо се лагати и заваравати.
Морамо се погледати у очи, признати грешке и опростити једни другима. Само тако може доћи до правог националног окупљања, прво националиста а онда и свих осталих који воле ову земљу.
Датум одржавања овог страначког скупа је дан када се Срби молитвено сећају погрома на Косову и Метохији 2004. Организатори скупа то знају и намерно су заказали за тај дан да искористе осећања српског народа према том дану. То није баш частан потез.
Политичке партије наравно морају да скупљају политичке поене, али требали су да имају бар неку меру у томе.
Тај дан имамо два скупа у исто време што није случајно. Један је нестраначки скуп патриота код цркве Св.Марка а други класични страначки скуп.
Очигледно да служба (или службе) и Вучићев режим користе ову шарену дружину, тобоже десних посланика, за своје циљеве. Деле српски народ, и усмеравају незадовољство како њима одговара. То је класично исисавање енергије. Толико пута смо то већ видели. Сетимо се скупа 24.фебруара 2008. Класичан пример исисавања енергије народа и каналисања у празно. Бацање времена и енергије људи у једно велико ништавило.
Све те странке и личности које у томе данас учествују су системске и систем њима руководи.
Поред њих имамо и Јеремићеву странку која не учествује у скупу, али је добила задатак да крене са иницијативом за референдум о плану за КиМ, што је просто невероватно. Исти они који су бојкотовали референдум у јануару 2022.
Дакле, свако има свој домаћи задатак и циљну групу на коју удара.
Срби који имају соли у глави и бар мало повезују чињенице са неким стварима из прошлости неће насести на ово. Али много људи је слуђено и треба им са љубављу и стрпљењем указати на манипулацију псеудо-националних странака.
Ја сам националиста и волим све Србе, и залажем се за најшире јединство. Али нисам малоуман и немам амнезију.
Двери још увек нису искупили грехе политичке сарадње са Ђиласом и сличним антисрпким струјама. Нису своју грешку јавно признали а камоли окајали, па им се не може ни опростити. Треба им опростити као људима што је хришћански, али не можемо се опет хватати на исту удицу. На страну то што их је 2016. амерички амбасадор угурао у скупштину на волшебан начин. И како након тога да им верујемо? А покајали се нису. Ту онда нема ни хришћанства ни братољубља, ни чојства ни Српства.
Шта тек рећи о ДСС? Новом, старом, било којем. Шта су тачно променили? Политика старог ДСС је довела до стања у коме се налазимо, а ми треба да верујемо новом. Стари издајнички ДСС и даље држи рекорд за највише хапшења српских националиста у време док су били на власти. А ови “нови”? Нико од њих никад није урадио ништа да се искупи. Чак ни да се извини.
Или ПОКС, којије настао из СПО Вука Драшковића. О томе је довољно само то навести.
Зар ми Срби треба да се саплићемо хиљаду пута о исти камен?
Колико год желим национално јединство, сабрање свих националиста, уједињење, не могу баш толико да будем глуп, слеп, и са толиким губитком памћења.
Заветници као релативно нова прича на политичком небу Србије нису баш без иједне мрље. Иако нису компромитовани као њихови коалициони партнери и ту има шта да се замери. Многи знају да им је за прошле изборе СНС скупљао потписе, дао логистику и медијску подршку. Практично СНС их је угурао у скупштину јер су му требали. Када су Заветници постали непослушни узео им је посланике које им је дао привремено. Ни њима се не може веровати тек тако.
И шта онда чинити? Прочитајте опет шта сам написао. Нисте деца. Знате и сами.
Горан Давидовић