У свакој епизоди хашке серије гледали смо и како се списак сведока смањује.

У истој оној торби са поверљивим подацима из истрага, која је „ишетала“ из депоа Специјалног суда у Хагу за злочине на КиМ, свакодневно главу носе сведоци који треба да говоре о злоделима некадашњих лидера тзв. Ослободилачке војске Косова…

Реченица коју је у судници, током процеса против ветерана ОВК Хиснија Гуцатија и Насима Харадинаја због откривања идентитета људи који желе да сведоче, изговорила истражитељка Зденка Пумлер: „То су документа идентична нашој бази података, само фали печат“, још је једна епизода серије – лов на сведоке коју гледамо више од две деценије.

У њој смо видели много тога. Негативци, попут Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја, изашли су као победници из процеса који се против њих водио пред оним првим судом у Хагу. У овој епизоди гледали смо и како се списак сведока смањује. Умирали су, један по један под, што би полицајци рекли, сумњивим околностима.

Кључни сведок о злоделима у логору Клечка пронађен је обешен у парку у Немачкој, неки су убијени ватреним оружјем на КиМ, а аутомобилом је прегажена чак и ћерка једног од људи који су били спремни да говоре, а који је пре њене смрти, такође убијен. Преживели су се, логично, због страха, повукли из процеса.

И цео овај проблем стао је у напомену у пресуди Харадинају и Љимају да се суђење „одвијало у атмосфери у којој се сведоци нису осећали безбедно“. Ништа није значила ни реченица изговорена у очају, у судници: „Не желим да одговарам на питања, јер ваша заштита не важи ван ових зидова“.

А суђење Хашиму Тачију и екипи тек треба да почне. Исто у Хагу, уз исту „заштиту“ сведока, Срби се надају последњој шанси и правди за убијене, силоване, мучене, протеране. Само је питање ко ће после свега, у последњој епизоди, да стави главу у торбу.

Снежана Ровчанин Томковић

Leave a Reply