Ништа као слабост не покреће на насиље. Реч је обично о костимографији страха. Уплашени галаме, насрћу, желе „спасоносни инцидент“ који би за тренутак сакрио њихов нарасли осећај, обично умишљене, угрожености њихових раније незаконито стечених привилегија. То се управо сада дешава у Црној Гори, не у посебно оригиналној верзији, али да, дешава се у духу „идеологије шуме“, коју је у свом пригушеном бесу због демократског пораза прво најавио нико други до Председник Црне Горе. Председник коме би, према слову закона, примарна обавеза била да брине о миру, а не да позива на „герилске“, „комитске“ и сличне форме испољавања фрустрација.

Ето, управо јуче, Премијер Црне Горе је са члановима Владе на Цетињу положио венац на гроб краља Николе, а поводом годишњице његове смрти. Том приликом достојанство скупа нарушава група бучних младих људи, који протоколарну церемонију покушавају понизити узвицима „издаја“, „издајници“. И, одмах да признам, нисам поштовалац ове чудне „експертске владе“, а нарочито не њеног премијера. Међутим, порука да је реч о „издајницима“ на челу демократске власти, која се јуче чула од „Милових комита“, јесте патолошки усклик једне социопатске агресије, са наглашеним губитком осећаја за реалност. Наиме, ако је Премијер „издајник“ кога је изабрала већина у Парламенту, онда је и та већина „издајничка“, али не само она. Онда је „издајничка“ и демократска већина грађана Црне Горе која је управо њих, а не „комите“, изабрала на слободним изборима. То значи и да је и већина народа у Црној Гори „издајничка“, а и сама Црна Гора онда је „издајничка“ ако је већина „издајничка“, те је и свако ко не следи „комите“ и Мила „издајник“. То је и краљ Никола, који се сахранио са тробојком, а „издајничка“ је и наша Митрополија црногорско-приморска, као и њена црква, све са свецима на челу.

„Издајник“ је и Митрофан Бан, који је као Србин из Грбља, био на челу Митрополије и Црне Горе, заједно са краљем Николом, скоро четири деценије. „Издајници“ су и „антифашисти“ са тробојком, и Крсто Зрнов, кога су убили комунисти, али и комунисти који су убили хероја Зрна. „Издајник“ је сваки појединац који не следи Мила, јер је „Мило Црна Гора“. „Издајнички“ су сви они различити од њега и „комита“, свако друго мишљење, сваки други човек. У овом осећању опсаде у којој се негује „идеологија одбране“ Црне Горе од свог народа, од истине и реалног живота, Милове снаге подршке свакодневно бивају све малобројније, слабије и губитничкије, јер људи не желе са екстремистима и противе се насилном изражавању разлика. Они се опиру непоштовању према личности другог, супротстављају се поделама и не желе више да живе у аутократијама у којима влада диктатура једноумља, измишљени државни удари и хапшење сопствених сарадника.

Зато је народ окренут будућности, све више и бројније, сваки дан. Зато нема дилеме да ће на изборима у Никшићу победити народ, а не Мило. Народ не може бити „издајнички“, али појединац може, а посебно ако заборави на народ мислећи само на себе.

Leave a Reply