Русија је забележила у пвом тромесечју ове године највећи суфицит на рачуну текућих плаћања још од 1994, јер су приходи од извоза нафте и гаса порасли, а увоз опао након што су САД и њихови савезници увели санкције због руског напада на Украјину.
Ови приходи су круцијални руски извор чврстих валута током рата, и омогућавају властима да плаћају увоз, да подрже економију и да врате поверење у рубљу, наводи агенција „Блумберг“.
Суфицит на текућем рачуну Русије, као најшира мера трговинских и инвестиционих токова, достигао је 58,2 милијарде долара у прошлом кварталу, што је више него двоструко изнад износа од 22,5 милијарди долара пријављених годину дана раније, објавила је данас Банка Русије.
Софија Доњец, економиста у инвестиционој компанији Ренесанс Kепитал у Москви, процењује да је суфицит износио 19 милијарди долара у марту, првом пуном месецу од почетка сукоба са Украјином.
„Ефекат санкција тек треба да се одрази на извоз“, рекла је она.
Иако се очекује да ће свеобухватне санкције изазвати најдубљу рецесију у Русији у последњих неколико деценија, досадашње европске казнене мере се не односе на кључни руски извоз енергије, од којег је земља значајно приходовала након скока цена енергената од почетка напада 24. фебруара.
Kонтроле капитала, које су уведене да би се ограничио пад рубље, значе да је одлив инвестиција из Русије готово заустављен.
Аналитичари „Блумберг Економикса“ предвиђају да ће Русија ове године зарадити скоро 321 милијарду долара од извоза енергије, или за преко 30 посто више у односу на 2021годину. Институт за међународне финансије истовремено процењује да би суфицит текућег рачуна Русије могао да достигне ове године чак 240 милијарди долара.