Иако је лидер доскора владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) и црногорски председник Мило Ђукановић, који је након недељних избора изгубио незванични статус апсолутног господара Црне Горе, у јучерашњем интервјуу телевизији “Њузмакс Адриа” настојао да се прикаже као човек који је сасвим мирно прихватио изборни пораз и окончање тродеценијске доминације своје странке

Тако је, уз ригидан став, манифестован физичком напетошћу, конкретно држањем пете леве ноге све време у ваздуху, било евидентно да је његово спокојство било фингирано и уз огроман напор одглумљено, како би прикрило велику унутрашњу несигурност.

Заправо, можда се пре може говорити о различитим манифестацијама туробног осећања губитка, након што је постао свестан да му је већина грађана Црне Горе окренула леђа, и да је направљена прва, али дуго ишчекивана пукотина која ће њега и ДПС учинити прошлошћу.

Ђукановић је током овог интервјуа деловао као човек који се из петних жила упиње да победи неминовност стварности, а све оно што је изговорио као пуки покушај да прикрије своје стварне мисли и осећања. Наиме, иако је поменуо демократију и демократско прихватање изборног неуспеха, ниједном речју није честитао победницима избора, већ је дебакл ДПС и своју збуњеност покушао да упакује у пуку математичку конструкцију додељивања мандата за састављање нове Владе опцији која сакупи 41 посланика, што могу бити само три доскорашње опозиционе листе – “За будућност Црне Горе”, “Мир је наша нација” и “Црно на бело” – и апсолутно нико други. Очигледно, на тај начин је желео да пошаље поруку да за њега избори ипак нису још увек завршени, иако то, као што се може видети из њихових изјава, све више као чињеницу прихватају и западни званичници, већ да ће, пролонгирањем доделе мандата за формирање нове Владе, покушати да пронађе могућност за “куповину” неког од посланика нове већине, или за понављање избора на појединим бирачким местима, а како би прекројио јасно и недвосмислено изражену вољу народа.

Такође, иако су челници победничких опција у више наврата позвали своје присталице да се уздрже од славља ради очувања мира и избегавања могућих инцидената и нереда, Ђукановић их је, у добро познатом маниру замене теза, напао као “примитивне” и “насилне”.

Даље, упркос томе што су избори добијени на платформи борбе против аутократске владавине ДПС, између осталог оличене у усвајању накарадног тзв. Закона о слободи вероисповести, чије је повлачење најавила нова владајућа већина, Ђукановић је својим наступом одавао утисак да је овај паралегални акт усвојио неко други, а не ДПС на његову иницијативу. Притом, поново је, иако осведочени атеиста, нашао за сходно да говори о неминовности “обнове” некакве “Црногорске цркве”.

Kао што се може закључити на основу поменутог интервјуа, Ђукановић испод површине наводног прихватања изборних резултата развија комбинаторику како изменити резултате избора у сопствену корист и како оклеветати изборне победнике и учинити их кривцима за инциденте које ових дана широм Црне Горе провоцирају активисти ДПС и припадници Агенције за националну безбедност (АНБ), али и криминалне структуре блиске Ђукановићу, будући да му је страна свака помисао да би Црна Гора могла постојати без његове и власти његове партије. Међутим, ова дубоко изопачена идеја је доживела крах на недељним изборима, па Ђукановићу, ма колико се претварао да то не разуме и не прихвата, преостаје само да се помири са тим, и да се полако припрема и за сопствени одлазак са црногорске политичке сцене.

(Глас јавности)

--

Leave a Reply