Вођа странке крајње деснице „Национално окупљање“ Марин ле Пен озбиљно рачуна на то да би могла да стане на чело Француске.
Већ је виђена као једна од двоје кандидата у другом кругу трке за Јелисеј следеће године. Сондаже јој иду наруку.
Према најновијем испитивању, 48 одсто грађана процењују њену могућу победу на изборима! Променила је имиџ и њена победа више се не сматра немогућом.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Истовремено, 36 одсто је најавило да ће гласати за њу. Подржавају је нарочито радници који једва састављају крај с крајем, али, што је веома занимљиво, још више млађе генерације. Победу јој предвиђа 59 одсто радничке популације и, што је изненађујуће, чак 62 одсто младих од 18 до 24 године.
– Макрон би је желео за противника, мислећи да не може да победи, јер носи наслеђе своје породице. Али, она данас има другачији приступ од њеног оца. На француској политичкој сцени тренутно нема другог ко би могао да се супротстави Макрону. Млади осећају неизвесност око напретка друштва и света, мондијализације, запошљавања, безбедности.
НАЈЈАЧА ОПОЗИЦИЈА
ИСПИТИВАЊЕ је показало да је „Национално окупљање“ далеко најјача опозициона странка. Као прве у опозицији види их 29 одсто испитаника, док је други пол, левичарски, оличен у „Непотчињеној Француској“ Жан-Лика Меланшона на другом месту са упола мање гласова, укупно 15 одсто. Републиканци, бившег председника Саркозија, тек су трећи, са седам одсто.
Забринути су и свесни да њихов живот неће бити исти као што су га водили њихови родитељи – истиче, за „Новости“, француски геополитиколог српског порекла Никола Мирковић.
Истраживање је показало да 79 одсто испитаника Марин ле Пен сматра ауторитативном, 65 арогантном, 60 динамичном и 58 храбром. За 45 одсто учесника она има добре идеје за Француску. Да би боље решила питање емиграције од актуелног председника мисли 51 одсто анкетираних.
Противници Марин ле Пен истичу да јој тренутно стање у Француској „иде наруку“, са атентатима, експлозијом урбаног насиља и лошим управљањем санитарном кризом. Они који је подржавају наглашавају да она није узрок свему томе, већ да би, насупрот, могла да буде решење.