Ове године навршава се пуних пет векова од када је Сулејман, на челу Отоманске империје, освојио Београд.

Град је званично био у угарским рукама, али су значајан део становништва чинили Срби, који су учествовали у биткама за одбрану града.

После освајања, Сулејман повлачи неке радикалне потезе, па тако све цркве претвара у џамије.

– Угарском становништву је потом допуштено да напусте град – каже историчар и виши кустос Музеја града Београда Владимир Томић. – Бали бег Јахија Пашић постао је санџак бег проширеног Смедеревског санџака који је обухватио и Београд, који постаје центар ове отоманске управне јединице.

У том тренутку варошки Срби у идеалном стању одржавају Римски водовод, који су Римљани направили још у другом веку нове ере. У тадашњи Сингидунум водовод је допирао из изворишта у Малом Мокром Лугу. Када деспот Стефан, почетком 15. века први пут поставља Београд за српску престоницу, српски живаљ преузима бригу о водоводу и држи га у одличном стању.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

За Београдску цркву прочула се легенда за коју се знало на целом Медитерану. Сматрало се да тамо могу да се излече ментално оболели људи.

Букилица бележи и то да су постојали чудотворни синџири, односно ланци, којима би умоболника везали за ограду цркве.

– У почетку везани лудаци вичу и запомажу – пише Букилица.- Али, пошто не могу да скину ланце, они се убрзо смире, а после неколико дана постану потпуно здрави.

После покоравања града Сулејман уочава вештину српских мајстора, и тада доноси одлуку да највећи део преживелог српског становништва пресели у Цариград. Пре тога Отоманска империја осваја Константинопољ, потоњи Цариград а садашњи Истанбул, и тамо затиче Константинов водовод направљен по тим истим, византијским, односно римским принципима. Међутим, они су били снажна војна сила која је имала капацитет да освоји град, али нису имали урбане навике, а камоли вештину одржавања водовода. Зато отомански вођа наређује насилно пресељења највећег дела српског становништва.

На ободима данашњег Истанбула и данас постоји Београдска шума, место за које кажу да је насловљено по нашим прецима који су пре пет векова насилно пресељени у тај град.

Према неким подацима, наши преци пешаче пут Цариграда два месеца! На то тешко и мучно путовање они су понели многобројне светиње, као што су биле мошти Свете Петке и чудесна икона Богородице, заштитнице града.

Тамо их Сулејман насељава на ободно насеље које се звало Белиград махала. Њихов задатак био је да одржавају цариградске изворе и Константинов водовод. Они су тамо направили Београдску цркву, која је постојала до 1955. године, када је изгорела у пожару.

Нестала Београдска црква у Истанбулу 1955. изгорела у пожару, Фото: Новости

У листу „Време“ из 1938. године дописник из Истанбула говори о чак два „Београда“ у том граду.

– Мало коме је познато у Југославији (а новинар се обраћа тадашњој, југословенској публици), да у Истанбулу постоје два мала Београда у којима су некада становали српски насељеници, као и да постоји Београдска црква – пише тадашњи репортер Ђорђе Букилица.

– Ти некадашњи српски насељеници били су концентрисани око Цариграда, специјално на Босфору у селу Београд, и до цариградских зидина где је постојала Београдска махала. Од њих је остао веома мали број, па су и они примили грчко поданство, али се још сматрају Србима. Некада су ова стара српска насеља у околини Цариграда била веома велика и богата.

Тако су и предратни новинари чували сећања на наше претке пресељене у Цариград.

Извор: Новости

Leave a Reply