-Истинска срећа је доћи на темеље светиња, ући у живот светих Немањића, у трагове њиховог постојања! – Народ овог краја није кренуо у сеобу, молитвено и охрабрујуће подсећа игуманија манастира Свети Георгије на Брњаку у општини Зубин Поток, мати Стефанида

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије донео је одлуку да се у циљу унапређења живота у Ибарском Kолашину интензивније поради на томе да петнаест монахиња манастира Грачанице на челу са досадашњом игуманијом мати Стефанидом наставе свој монашки живот у обновљеном манастиру у Брњаку, општина Зубин Поток. Било је то пре годину дана.

Тамо је за сада направљена црква посвећена Светом Георгију, а поред храма је нови монашки конак. У обнови манастира посебно учествује добротвор Раде Добрић са својом породицом из Зубиног Потока. Велика жеља народа овог краја јесте да тај манастир изнад језера Газиводе, који је тренутно грачанички метох, потпуно оживи као самосталан манастир и да поред два мушка манастира (Црном Реком и Дубоким Потоком) буде на додатно духовно охрабрење нашег верног народа. Нисмо одмах замолили за разговор да их не ометамо, чекајући да се скуће и мало привикну на нову средину. Недавно смо им се јавили за благослов за ову причу који је игуманија, мати Сетафнида (Главчић) на нашу радост прихватила и поред велике битке са епидемијом и пандемијом непоменице коронавируса.

-Сестринство које се сада налази на Брњаку отпочело је обнову, или боље речено, од голе ледине изградњу манастира Светог Георгија на месту где је у XIII веку била школа за девојчице коју је подигла и о којој се бринула краљица Јелена из рода Анжујског, жена Уроша I Немањића, каже мати Стефана.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Дугогодишње удовство Јелене Анжујске
Уводећи нас у причу о значају свете краљице Јелене Анжујске, светих Немањића и још неких момената значајних за Ибраски Колашин, мати Стефаида нам је испричала: Ова немањићка снаха издваја се од многих странкиња удатих за престолонаследнике средњевековне Србије. Издваја се по много чему, пре свега по својој љубави према Србији, где је око 1245-50 дошла стазом засутом јоргованима. У Старом Расу она је одживела срећан брак са сином Стефана Првовенчаног, Урошем I, и своје дуго, тридесетседмогодишње, удовство у Брњаку (данас изнад језера Газиводе).

Мајка светих краљева Драгутина и Милутина, мајка многе српске сирочади, Јелена Анжујска, оставила је дубок траг у српској историји. Управо у те токове српске историје упловиле су и монахиње манастура Св Георгије, сплетом животних околности.

-Истинска срећа је доћи на темеље светиња, ући у живот светих Немањића, у трагове њиховог постојања! Управо ово место, на међи Старог Раса, између Косова и Метохије (неколико сати хода преко Мокре Горе је Исток и Црколез – Метохија); управо ово место у Ибарском Колашину изродило је попа Луку који је, да би одвратио народ од сеобе са Косова у време Чарнојевића, скочио у Ибар са речима: „Ако је мој живот потребан, ево дајем га“. Народ овог краја није кренуо у сеобу. Управо ово место дало је Григорија Божовића, „златно перо“, стрељаног од комуниста 1945. године. Исту судбину доживела су и његова дела. Син комитског војводе и свештеника проте Вукајла. Управо ово место дало је свештеномученике Луку и Уроша, заклане за време литургије у старој тутинској цркви, са седамнаестогодишњим црквењаком младићем Јабланом. Управо на овом месту био је парох Саво Добрић кога су балисти заклали на путу за Исток, где је пошао да прослави Светог Николу са својим народом, а чији су потомци ктитори овог манастира, који су и започели обнову… Управо ово место носи сведочанство светости и јуначне постојаности оних који су корачали овом земљом, молитвено и охрабрујуће подсећа мати Стефана.

Овде све инспирише на молитву
Помиње тек по неког и тек по неки догађај који памти овај простор, и сведочи да је истинска срећа живети на овом месту и откривати историју светих. -На нама је да је сачувамо и објавимо свету. На нама је да на том темељу градимо и усавршавамо себе, каже мати Стефана.
За монашки живот веома погодно место. Овде све инспирише душу на молитву. И лепота природе и дубина векова, и неки прошли живот који се овде одвијао, а био је истински дубок, хришћански, у Богу осмишљен.

Игуманија Стефанида са делом грачаничких монахиња прелази у манастир Брњак  | Саборник

Монахиња Стефанида (Главчић), рођена 9. новембра 1963. године у Београду. Завршила Историју Уметности на Филозофском факултету у Београду и Скопљу. Године 1993. године ступила у монашки живот у врањској епархији под духовним руководством архимандрита Пајсија Танасијевића. У врањској епархији живела двадесетпет година, одакле се са сестринством од 15 сестара преселила у епархију рашко-призренску, привремено у манастир Грачаницу, потом на Брњак, где је отпочела обнова манастира Светог Георгија, на месту где се у XIII веку налазила школа за девојчице при двору Јелене Анжујске. Мати Стефана се бави и писањем. Пре две године објавила је Приче из Пчиње под насловом „Јасика“ Партенон Београд 2019. година.

-Када кажемо да се обнавља манастир на Брњаку, на месту где је била школа за девојчице Јелене Анжујске, често нам постављају питање да ли ћемо се и ми бавити тиме. Било би то врло лепо за један женски манастир на рубу Косова и Метохије, са друге стране на рубу Рашке области. Засад се кућимо и улажемо напоре да обезбедимо основне услове за живот. Будући да смо се овде доселиле после Видовдана 2020. године, пре непуну годину дана, много тога је већ урађено. Може се рећи да Бог благослиља наше напоре и све лепо и брзо напредује. Не знамо шта је воља Божија, можда у некој перспективи овај манастир настави традицију Јелене Анжујске. О њеној љубави према народу овог краја говори пре свега чињеница да је она тридесетседам година после смрти свога мужа остала овде у Брњаку и посветила се одгајању и васпитању девојчица без родитеља. Она није отишла у Бар, Котор или Требиње, где је имала дворове. Том љубављу она је задобила љубав народа овог краја. Предање каже да су је мештани овог краја по упокојењу на рукама однели у Градац, њену задужбину рекла нам је мати Стефана.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Да оживимо Немањићку тековину

-Број људи и институција које свесрдно помажу изградњу ове светиње сведочи жар са којим наш народ гледа на Косово и Метохију, сведочи љубав према Богу и нашој Светој Цркви. На нама (људима из Цркве) је да молитвено узвратимо свима и будемо оно што данашњем човеку највише треба – утеха и светионик, што су манастири кроз историју вазда били. Да чистотом живота и поштењем, верним служењем Цркви и народу сачувамо указано нам поверење и љубав; да се вратимо и оживимо Немањићку, духовну и материјалну тековину. Да обновимо, оживимо сваки камен, да целивамо сваку стопу земље којом су газили они, а за њима мноштво наших светих предака, уверљиво нас подсећа мати.

Вредно је дати сву своју снагу и положити сав свој живот служењу Богу и отаџбини на овом светом месту, на сваком месту које је српска крв заливала и бранила. Вредно је постојати данас на Косову и Метохији, уградити себе у тај живот и многе смрти које су нас затирале и косиле младост, али нису искорениле и угасиле жар, нису искорениле и угасиле огањ у срцу да се живи и умире за Христа и наше свето предање, за оно што је немањићка светородна лоза дала. Уверена је и крепи нас у вери мати Стефана.

За крај разговра мати Сетфана моли и благослови: Нека би Бог дао да се на овом светом месту обнове школе за девојчице, да оживе и пруже утеху и васпитање савременом измученом човеку, да се обнови црква из немањићког периода, чији су темељи сачувани у непосредној близини, дворови где је тридесетседам година живота, после смрти свога мужа Уроша I Немањића, провела француска принцеза и мајка многе српске сирочади, Јелена Анжујска.

Њиховим молитвама да и нас Господ помилује и спасе!

Помозимо сестриству Брњака

Сестринство манастира Свети Герогије у Брњаку проводи миран и тих монашки живот колико год је то могуће у време пандемије и епидемије коронавируса и сваковрсних страхова које су вирус и поплава истинитих и неистинитих, тачних и нетачних информација, донео са собом. Сестре се баве иконописом, ручним радовима (плетењем, израдом бројаница) каширањем и украшавањем икона, коричењем књига… У плану је куповина мале дестилерије и сушаре јер је крај богат лековитим биљем и шумским плодовима.
Помозимо нашим сестрама да лакше остваре своје замисли и помогну колашинском крају у опстанку, останку и просперитету.
Поруџбине за њихове производе можете слати на број:

+381 66 800 55 23 (viber)
Манастир Брњак – продаја

Аутор: Савица Ђукић

Оставите Коментар