И Принцип и младобосанци су имали добре намере али су ипак били „корисни идиоти“ одређених сила које су одлучивале о рату или миру.
И Пашић и Александар су 1915. имали добре намере али су испали „корисни идиоти“ одређених масонских пројеката.
И народ на улицама српских градова 27. марта 1941. је изашао са добрим намерама, али је и био „корисни идиот“ одређених сила.
И Жикица Јовановић и Дража Михаиловић су имали добре намере али су у неку руку испали корисни идиоти оних којима је одговарао братоубилачки рат међу Србима.
И ја саам имала добре намере, само тад нисам била ничији „корисни идиот“ јер онима који одлучују о судбини моје земље нисам била потребана
Да бих временом, са годинама, са новим и новим сазнањима како функционише свет, где се деле карте ко ће кад и како да влада неким малим државама, схватила да сам и поред добрих намера ипак била нечији „корисни идиот“.
Једно је бити у праву, имати добре намере, али је нешто сасвим друго кад због добрих намера закољеш вола а добијеш само кило меса. Јер врло брзо установиш да нема више ни вола ни меса.
Синоћ су на улицама Београда биле различите скупине грађана, и скоро сви су имали своје разлоге и скоро сви су били у праву – и они који неће полицијски сат и они који хоће оштрије мере и они који мисле да је ово фарса од пандемије и они који се плаше за своје животе, и они који не би да дају Косово и они који би га дали зарад неког просперитета. И изаћиће опет, свако са вером у своје добре намере.
А да ли су синоћ или да ли ће и вечерас или у наредним данима и поред добрих намера испасти „корисни идиоти“, то још не знам.
Кад бих могала да причитам депеше обавештајних агентура Америке, Русије, Британије, Немачке о синоћним дешавањима у Београду, можда би била ближа том одговору.
И још нешто – спонтаност, my ass! Не постоји у 21. веку спонтани политички догађај. Може нарад да спонтано прослави победу у некој утакмици, може спонтано и да изађе на улице због неке неправде, али се „спонтано“ нити долази нити одлази са власти.
И да закључим, негде у свету се мешају и деле карте. Да ли ће Срби добити понеког кеца, или ћемо и даље добијате само двојке и тројке, то не зависи од нас, нити од броја људи на изборима или на демонстрацијама. На жалост, али тако је. Ко зна, можда је време да и нас срећа погледа у том геополитичком покеру.
У међувремену, због свог искуства и свега оног што сам видела и спознала о томе како се управља светом, ја бирам да будем само ιδιώτης, али не и „корисни идиот“.
И уздам се у срећу.
Па шта нам Бог да!

Александра Марковић

--

Leave a Reply