Трагом вести о хапшењу црногорског држављанина настањеног у Београду Илије Дедића (49) због сумње да је умешан у инцидент који се догодио 30. децембра у близини Министарства просвете, науке, културе и спорта Црне Горе, када је министарки Весни Братић упутио претње и ометао кретање службеног возила у којем се налазила, из поузданих извора сазнали смо да се Дедић том приликом лажно представио као службеник Амбасаде Србије у Подгорици, запослен, ни мање ни више, у Безбедносно-информативној агенцији (БИА). О коме је заправо реч?
На први поглед, претрагом расположивих података о Дедићу на интернету, рекло би се – грађевински инвеститор чији су пословни подухвати претежно сконцентрисани у Београду. Наиме, Дедић је власник и директор предузећа „Тупањац-Дедић пројекти“ из Београда, чија делатност обухвата разраду грађевинских пројеката, док је истовремено, заједно са америчким држављанином пореклом из Херцеговине Бранком Тупањцем, сувласник предузећа „Тупањац-Дедић инвестиције“, у којем обавља и функцију директора. Према подацима објављеним у медијима, 2008. године је са својим сарадницима Предрагом и Томашем Павличићем испред компаније „Montecco“ потписао уговор о размени непокретности на Светом Стефану са фирмом „San Investments“ из Подгорице, иза које стоји контроверзни бизнисмен Станко Суботић-Цане, да би ове непокретности убрзо потом продали (такође) контроверзном бизнисмену Душану Делићу, иначе оцу једног од истакнутијих припадника црногорских криминалних кругова Ивана Делића.
О Дедићевом психолошком профилу можда најсликовитије сведочи податак да је током 2018. године, представљајући се као близак тадашњој америчкој администрацији, а посебно председнику Доналду Трампу, покушавао да обмане поједине стране дипломатско-конзуларне представнике у Београду, стављајући им у изглед могућност да посредством њега реализују купопродају некретнина у САД.
Међутим, вероватно најзначајнији је податак да је Дедић у блиским релацијама са црногорским безбедносним и криминогеним структурама, лојалним доскорашњем режиму Демократске партије социјалиста (ДПС), као и да је за њихове потребе био укључен у извршење бројних „прљавих“ послова.
Имајући то у виду, не треба да чуди Дедићев насртај на министарку Братић, као неког кога су режим ДПС и његове медијске испоставе означили као носиоца „великосрпских“ идеја. На сву срећу, правовременом реакцијом подгоричке полиције избегнуте су потенцијално далеко озбиљније последице, при чему остаје да се види до којих ће резултата и налогодаваца довести истрага поменутог инцидента.
Nacionalist.rs