Највећи српски научник и један од најзначајнијих умова који су икада живели, Никола Тасла, умро је сам и заборављен на Божић, 7. јануара 1943. године у хотелској соби у којој је живео у Њујорку
Мало људи зна да је имао и последњу жељу, као и да данас постоји видео снимак његове сахране на којој је био преко 2.000 људи.
Никола Тесла је умро сиромашан и у дуговима. У званичним списима пише да је смрт наступила 7. јануара 1943. године у 22 и 30 сати. Имао је 87 година и стотине патената и проналазака који су му донели славу, али не и богатство.
Ипак, било је оних који су се великог научника сетили после смрти.
Теслиној сахрани је присуствовало преко 2.000 људи. У поворци која се два дана сливала ка погребној Сали Медисон авеније било је државника, јавних личности, нобеловаца, али и стотине обичних, малих људи који су се дивили генију чији су им проналасци олакшали живот.
Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по коме се зове један од три главна њујоркшка аеродрома, на сахрани Николе Тесле је прочитао је опроштајни говор, који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац.
“Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће” – Фјорело ла Гвардија, тадашњи градоначелник Њујорка
Пред опело Ла Гвардија је на радију за Теслу рекао да је могао постати најбогатији човек у Америци, али да то једноставно није желео.
Kомеморацију је преносио Радио Њујорк, а сви водећи листови су објавили текстове о „одласку генија”.
По Теслиној жељи, испратила га је музика. Тражио је две песме – Шубертову композицију “Аве Марија” и, за крај “Тамо далеко”.
О овоме сведочи звучни запис који је остао сачуван до данашњих дана у Њујоршком архиву. Српску песму која је научника подсећала на далеку домовину одсвирао је Теслин пријатељ, виолинист Златко Балаковић у пратњи хора “Слован”.
По Тесли су назване јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је 2003. године у регистар Унеска.
Од 1994. године, у Њујорку се угао 40. улице и 6. авеније, где је била његова лабораторија, зове Угао Николе Тесле.
Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићено у 27 земаља на пет континената.