Владика Петар III Петровић Његош родио се 1813. године, близу Цетиња, у селу Његуши, као други син Томе Маркова Петровића, најмлађег брата владике Петра И, и Иване Пророковић, из села Пророковића.
Рођен је као Радоје „Раде“ Томов Петровић, а образовао се у неколико манастира у Црној Гори и постао је духовни и световни вођа Црне Горе након смрти свог стрица Петра И.
Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих световних власти зарад уједињења са Србијом.
Његош је ударио темеље модерне црногорске државе успостављањем органа власти: Сената, Гвардије и Перјаника и увођењем плаћања пореза. Објединио је световну и верску власт протеривањем гувернадура Радоњића из земље, чиме је укинута традиционална подела власти између гувернера који се ослањао на Запад и епископа који се ослањао на Русију.
Његош је био и остао поштован као песник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми „Горски вијенац“, која се сматра за ремек-дело српске и јужнословенске књижевности, а које је у Бечу оцењено као „манускрипт генијалног творца“.
Друга његова важна дела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“. У својим књижевним радовима, као изразити српски родољуб, Његош скоро 200 пута спомиње Србе и српство.
До 1849. Његош је почео непрекидно да кашље и ускоро је лекар из Kотора открио да болује од туберкулозе. До почетка 1850. било је јасно да је његово стање тешко. Свестан болне чињенице да Црна Гора није имала ниједног школованог лекара, у пролеће је отпутовао у Kотор и саставио свој тестамент.
Након путовања по Италији и Аустрији, Његош се вратио на Цетиње у августу 1851, а његово здравље се брзо погоршавало. Преминуо је 31. октобра, окружен својим најближим сарадницима и само две недеље пре свог 38. рођендана.