Заиста је дирљиво и чудесно житије Свете Великомученице Екатарине Александријске и Синајске коју наша Црква данас слави. Иако натпросечно образована и речита племкиња, она се заветовала Господу Христу и Јеванђељу Његовом као највишој и најлепшој вредности. Зато је за време римског цара Максенција (почетком IV века) поднела незамислива страдања. Млада жена, са могућностима бољим од многих мушкараца и храбрија од бројних припадника јачег пола, потврдила се као невеста Христова и као таква посветила.
У спомен на прстен који јој је као невести симболично у виђењу пред страдање даривао сам Христос, и поклоници њеним чесним моштима у Манастиру Свете Екатарине на Синају бивају увек даривани са по једним скромним прстеном као симболичним знаком хришћанског завета Богу. Олтар овог манастира који је још у шестом веку подигао цар Јустинијан саграђен је на месту јављања Божијег Мојсеју из несагориве купине, због чега је његова црква са просторијама и зидинама права ризница пребогатог духовног и културног наслеђа, посведоченог у најстаријим иконама, мозаицима и манускриптима.