Десничарске странке освајају Европу, а промена политичке ситуације ће утицати на све, од климатске до миграционе политике.
Почело је са Италијом, затим се десила Финска и Грчка. Шпанија би могла бити следећа.
Широм Европе, владе преузимају десничари. На неким местима, лидери крајње деснице преузимају власт док се у другим традиционалније странке десног центра удружују са десничарима, што је некада сматрано немогућим.
На другим местима, странке тврде деснице обезбеђују више посланичких места и регионалних канцеларија. Партија Алтернатива за Немачку (АфД), која је већ под присмотром због сумње на екстремизам крајње деснице, сада надмашује социјалдемократе канцелара Олафа Шолца и управо је постигла преломну победу на изборима у округу – алармантан тренутак за земљу свесну своје нацистичке прошлости.
Тренд, наравно, није баш почео са Италијом и премијером крајње деснице Ђорђом Мелони. Али прошла година је донела низ упечатљивих резултата за конзервативце. И овај тренд би могао да се настави, јер се чини да су земље попут Шпаније и Словачке спремне да „скрену десно“ на предстојећим изборима.
Ово је развој који ће неизбежно преобликовати Европу, утичући на све, од начина на који се решавају климатске промене, преко родитељских права, до тога ко је добродошао на континент.
Право у ЕУ
И традиционална десница и крајња десница недавно су остварили успехе широм Европске уније.
С обзиром да је ЕУ спремна да изабере нови Европски парламент следеће године, померање удесно би такође могло да произведе конзервативнији Брисел у годинама које долазе, период који ће представљати критичне одлуке о стварима као што су ширење ЕУ на исток, трговина са Kином и надзор над владавина права у земљама ЕУ.
„Дошло је до приближавања десног центра и крајње деснице током протекле деценије“, рекао је Ханс Kунднани, европски политички аналитичар у Четам хаусу.
Промена, додао је, „може имати дубоке последице по ЕУ“.
Промена политичке слике Европе могао се видети у Бриселу ове недеље када су се лидери ЕУ окупили на свом редовном самиту.
За столом је било ново лице, Петери Орпо, нови премијер Финске, који води конзервативну Националну коалициону партију.
Политичко путовање његове земље током прошле године илуструје заокрет удесно који је завладао у деловима Европе. Након четири године коалиционе владе петочлане коалиције оријентисане на левицу, бирачи су напустили социјалдемократу Сану Марин, што је довело до успостављања најдесничарске владе у финској историји.
Грчки премијер Kиријакос Мицотакис такође је постигао велики успех на изборима. Овај 55-годишњи лидер десног центра је на изборима освојио далеко већу већину него што је то био случај првог пута.
Питање ко заузима места за столом ЕУ је важно – Европски савет, који окупља 27 лидера блока, мора на крају да одлучи о политичким приоритетима ЕУ и политичким иницијативама.
„Мислим да већ видимо Мелони ефекат“, рекао је један високи дипломата ЕУ који је желео да истакне анониман и додао: „Што се тиче миграција и климе, несумњиво је дошло до померања удесно“.
Први знаци да је Мелони прихваћена, а не изолована, појавили су се прошле јесени на њеном првом самиту ЕУ.
Док су се лидери бавили тешким питањем миграција, италијанска лидерка је успела да „отвара врата“, добијајући прец́утну подршку за своју жељу да се политика ЕУ више фокусира на одвраћање миграната од доласка у Европу.
Неколико месеци касније, центристички холандски премијер Марк Руте и шефица Европске комисије десног центра Урсула фон дер Лајен, највиши извршни директор ЕУ, пратили су Мелони на путовању у Тунис како би покушали да обуздају миграционе токове из те северноафричке земље — емисија међупартијског јединства.
Путовање је уследило само неколико сати након што су земље ЕУ постигле споразум са Италијом о томе како да процесуирају и преместе мигранте, што је Мелонијевој влади дало већи простор за враћање одбијених тражилаца азила.
Шта долази…
Са још годину дана до изласка грађана ЕУ на биралишта, наредних неколико месеци биће испрекидани кључним моментима који ће пружити увид у то на који начин политички ветар дува.
Прва је Шпанија, а бирачи иду на биралишта следећег месеца.
Главна партија десног центра у земљи, Народна партија (ПП), уверена је да ће поново освојити власт након што је на локалним изборима прошлог месеца поразила социјалистичку партију премијера Педра Санчеза.
Kако се кампања захуктава, Санчез упозорава на могућу везу између ПП-а и крајње десничарске странке Вокс, надајуц́и се да би повезаност ПП-а са Воксом могла одбити лево оријентисане бираче средње класе. Али повратак на власт од стране ПП, као што се чини вероватним, би учврстио десничарски нагиб Европе.
На другим местима, пољски Закон и правда, центар десничарске моћи у ЕУ, води у анкетама уочи јесењих избора, док се Словачка припрема за повратак популистичког лидера Роберта Фица на ванредним изборима заказаним за септембар.
Не прате све земље тај тренд, центристичке владе у Ирској и Литванији, на пример, суочавају се са изборним изазовима левице. А Немачку, најмногољуднију државу у ЕУ, и даље води социјалдемократа. Али чак и тамо, власт Олафа Шолца је климава, а ривалски демохришц́ани и крајње десничарски АфД расту у анкетама.
Зато ниједан „поветарац“ левице тренутно не може да се упореди са „ураганом“ деснице који се надвија над Европом