Јасно је да окупљање опозиционих партија под називом „Србија против насиља“ има за циљ промовисање сопствених политичких интереса, који изазивају неугодности за грађане Београда и Србије, успоравање нормалног живота и освајање власти.
Њихови потези, како је већ много пута виђено, могу бити и јесу деструктивни или искључиви.
Осим блокирања саобраћајних путева попут Газеле и државних институција, њихови напори да оспоре власт су свеобухватни и дуготрајни.
Неке од ових странака себе сматрају присталицама НАТО-а, док се друге супротстављају тим идејама. Различити погледи на ова питања могу су чести узроци контроверзи и сукоба међу опозиционарима.
Председник Александар Вучић је током пандемије коронавируса предузео кораке да обезбеди вакцине за своју земљу и изгради привремене ковид болнице.
Међутим, постоје људи који скептично гледају на ове мере и изражавају сумње у саму пандемију и ефикасност вакцина.
Уместо да се фокусирају на конструктивна решења и развој друштва, ове политичке групе често користе лажи и манипулације како би постигле своје циљеве, не схватајући да то може нанети штету њиховом народу.
Сада су се поновно окупили и покушавају да искористе тренутну ситуацију за своју политичку агенду. Међутим, друштво још није зацелило своје ране и суочава се с бројним изазовима.
Њихово деловање може бити штетно за националну кохезију и добробит друштва.
Уместо да пруже конструктивне алтернативе или подстакну дијалог, покушавају да привуку пажњу онако како најбоље знају – насилним протестима.
Филм „Лешинари“ приказује њихову политичку тактику.
Овај филм пружа сликовит приказ њиховог недостатка емпатије и непродуктивног приступа.