Kао што се и могло очекивати у сусрет 19. марту, Ђукановићева лажна странка и сателити свјесни његовог сигурног пораза и уклањања са предсједничке функције, последње која је остала неослобођена од 30. августа 2020. године, покушавају на све начине да подигну тензије, изазову хаос и дестабилизују државу, угрожавајући јавни ред и мир и демократски поредак. Та деструктивна политика мржње и екстремизма је само континуитет свега онога што су огромна већина грађана и демократска јавност могли да виде и чују од политичког слома у љето 2020. године.
Подсјећамо, одмах након пораза на парламентарним изборима 2020. године, Ђукановић је јавно обећао ‘’мирну транзицију власти’’, а само неколико дана касније најавио ‘’одлазак у шуме’’, како би бранио државу од ‘’издајника Црне Горе’’. Периодично су његове преостале присталице свако мало блокирале саобраћајнице, не либећи се ни од физичких напада на тадашње министре, чланове породице премијера, уз шовинистички репертор увреда и излива мржње према политичким противницима.
Kако је политички стрмоглав и губитак подршке грађана постао свакодневница, а протестни скупови постали све мање посјећени, Ђукановић и његови сателити су прибјегли производњи институционалног хаоса, користећи све недемократске методе да блокирају државу и њен демократски развој. Своје тастер-посланике Ђукановић је у свакој прилици користио као уцјењивачки жетон, без икакве спремности на компромис и дијалог са изборном већином, да би себе онда представио као ‘’фактора стабилности’’, иако је и домаћој и међународној јавности било јасно да се ради о људском очајнику и превазиђеном политичару.
И у актуелној кампањи за предсједничке изборе 19. марта, Ђукановић и његова лажна, криминална странка су прибјегли својим старим методама застрашивања, безумним чиновима и акцијама којима покушавају да на сваки начин запале Црну Гору, изазове хаос и немире, хушкајући грађане једне на друге, не би ли у том свеопштем метежу успјели да избјегну позивање на политичку и кривично-правну одговорност. Напад на предсједничког кандидата Јакова Милатовића на Цетињу само је наставак безумне и поражене политике, очигледно наређен директно са врха ДПС-а, а у циљу спрјечавања онога што је неизбјежно- пораза Ђукановића и његовог уклањања са свих државних и јавних функција.
Напад на Цетињу је већ други тешки инцидент у режији Ђукановићеве лажне странке у последњих десетак дана, јер је 2. марта уочи локалних избора у Тузима, кандидат за одборника ДПС листе Емин Бећовић насрнуо на неке од активиста Ђељошајеве листе, који су припремали промотивни скуп ‘’Албанског форума’’. Из листе око Ника Ђељошаја су тада поручили да је јасно да је „губитничка коалиција окупљена око ДПС-а ангажовала кандидата са своје изборне листе да изазове проблеме, јер су свјесни да ће убједљиво изгубити“. Бећовић је, према њиховим ријечима, пуцао два пута из ловачке пушке у правцу одржавања скупа, гђе је како кажу, било ђеце која су завршавала фудбалску утакмицу.
Огромна већина грађана и комплетна демократска јавност је згрожена инцидентом на Цетињу у режији поражених снага палог ДПС режима, али и свјесна да се овај историјски процес уклањања Ђукановића са јавне сцене мора храбро и одважно привести крају, уз максималне напоре за очување грађанског мира и демократског поретка. Јавни презир према људским и политичким очајницима из ДПС-а и сателита је најмањи заједнички именилац свима онима којима је Црна Гора, њен напредак и обнова на срцу, а вјерујемо да ће грађани масовно 19. марта знати да дају свој јасан и недвосмислен одговор.