Када је Ивица Чуљак, познатији као Сатан Панонски, почетком деведесетих, у емисији „Шиш-миш“ (Радио Б92) изјавио ону чувену „…до сада сам ја био луд, а пошто је цео свет полудео време је да ја постанем нормалан…“, сада сам и ја одлучио да моји погледи на политику не буду више инфантилни.


Пише: Душан Опачић

За то је главни кривац председнички кандидат Лука или како већ Бели Прелетачевић. Његову појаву током кампање сам избегавао где год сам могао, и поприлично сам успевао у томе. Нисам хтео да улазим у теорије завере, чији је он „пројекат“, ко стоји иза њега итд, из простог разлога што су фазони које просипа, „Само јако“ и остале будалаштине, скроз трули и шабански, а намерни имиџ који фура џиберски.

Чињеница је да је он нешто ново на политичкој сцени Србије, до сада невиђено, по друштвеним мрежама примећујем да ужива велику подршку млађег света али и оних старијих којима је дозлогрдило лоше стање у земљи које траје сувише дуго. Оно, као очајни смо, зло нам је, сви су исти, хајде сада да се зајебавамо. Океј, хајдемо онда овако. Колико пута смо пожелели да одемо из земље, а колико је њих отишло већ до сада?

Ако пођемо од тога да је цивилизованом свету преко главе оних ликова из деведесетих, у фазону „Само јако…“, од тога се бежало, од тога и данас желимо да побегнемо. Али то је само имиџ, у томе нема ништа страшног, али морамо признати да управо то „нешто ново“ нема ничега прогресивног ни авангардног, или бар нечега од чега ће нам бити боље. Страшно је то што ако којим случајем јавно искажете свој став против господина Прелетачевића, можете у најмању руку очекивати да ће вам глава бити сечена у некој морбидној видео игрици, а ви изложени најбруталнијим претњама.

Бели није шмекер да обузда своје присталице, рекох на почетку, он је обичан шабан. По мом мишљењу, господин Прелетачевић је последица или производ културног муља и дна у који смо као народ већ давно упали. Када сам био средњошколац, почетком деведесетих, имали смо Николу Шећероског. Многи га се и данас сећају, па када упоредим њега и овог Прелетачевића, покојни Шећероски је у односу на Белог био космичка личност, „четке, метле…базени, ред, рад и дисциплина“, али брате, могао је и панк и пиво и зезање. Трагично је да овог данашњег фамозног председничког кандидата не можемо ни политички да нападнемо. Нема програм.

Демократију схвата као анархију, држава му је предмет најпримитивније спрдње, његов имиџ не заслужује ни дефиницију пародије. Да гласам за њега само зато што указује на апсурдност наше политичке класе и сцене, и обећава да ће јавно радити и муљати оно што наши политичари тајно раде и муљају, не пада ми на памет.

Ја хоћу онога који ми обећа да ће стрпати лопове у затвор, и уради то, нећу лопова који се јавно поноси тиме. Бирање таквог није никакав протестни глас против система већ подршка наставку функционисања већ виђеног система, само на огољен начин. У недељу су председнички избори, имате избор. Прелетачевић лоше глуми лудило, режисери таквог пројекта махом лоше пролазе на фестивалима и утону у заборав заједно са својим „јунацима“. Можда и други нуде лажна обећања, јер толико тога су већ обећали а нису испунили, али он не нуди баш ништа.

Није поента спрдати се са државом, већ показати муда у борби против система у коме живиш, ако си против, супроставити се непотизму, рушити систем беде и корупције. Остали председнички кандидати? Осим што се већина њих међусобно пљује и напада, свакако су прихватили правила игре, недопустиво им је поигравање са државом.

Па у име века у коме живимо изаберите оног за кога верујете да вам може променити живот на боље. Да се вратим на почетак, Никола Шећероски није глумио лудило, човек је био је луд, и са сигурношћу могу да кажем да је на оригиналнији начин знао мало више од Прелетачевића да издекламује шта би боље било за нас, нашу децу, њихово образовање и безбедност, пар речи о здравственој заштити и социјали.

Најтеже је глумити лудило, а колико видим то Белом Прелетачевићу никако не полази за руком.

Извор: arandjelovacinfo.rs