ПСИХОЛОШКА ИГРА ЈЕЛЕНЕ ТРИВИЋ СА СУДБИНОМ СРПСКОГ НАРОДА

У врло сложеним општим друштвеним приликама које тренутно владају у БиХ и Републици Српској, због унутрашње нестабилности институција и разних међународних притисака, посебну аномалију представља ситуација у опозиционој Партији демократског прогреса (ПДП), која изазива згражавање, па чак и сажаљење највећих политичких противника.

Главни режисер и актер драме у ПДП-у је потпредседница Јелена Тривић, чије психолошко стање се у тој мери отргло контроли, да су учесници страначких састанака са разлогом забринути за сопствени физички интегритет, када Тривићка почне да псује, вређа и дословно баца инвентар и ломи чаше. Ова ситуација је кулминирала након недавних избора за месне заједнице у Бања Луци, током којих су водећи ПДП-овци били сведоци њеног нервног слома због оствареног лошег резултата.

Нажалост, све ово се одразило на њен приватни живот, па се по Бања Луци са неверицом „шапуће“ да Тривићка психички малтретира и чак бије свог супруга, а да јој је брат огрезао у зависност од алкохола и наркотика. Привидни излаз из овог „зачараног“ круга ауто-деструкције, она покушава да пронађе у ванбрачној вези са председником ПДП-а Браниславом Бореновићем, чије стрпљење је међутим на измаку, јер је и сам изложен понижењима са њене стране.      

Због свега овога, ПДП је постао Тривићкин талац, јер је запретила да ће растурити странку уколико не буде била кандидат на наредним председничким изборима у Републици Српској, чему су се сви у ПДП-у за сада повиновали зарад „мира у кући“. „Са Јеленом је немогуће разговарати“ нови је мото ПДП-а, јер су сви схватили да се ради о особи бесконачне сујете, без спремности на конструктиван компромис.  

С обзиром да се „сличан сличном радује“, Тривићка је направила болестан политички пакт звани „коалиција лабилних“ са независним послаником Небојшом Вукановићем и самозваним блогером Слободаном Васковићем, који у јавности испољавају слично неконтролисано понашање. 

Као неко ко је потпуно „изгубио компас“ на личном плану, а никада га није ни имао према српским националним интересима, Тривићка се потпуно ставила на располагање Амбасади Велике Британије у Сарајеву, рачунајући и на подршку нових власти у Немачкој, да је инсталирају на чело Републике Српске, након чега ће им се она верно одужити. 

Истовремено, у политичким кулоарима Београда, познато је самохвалисање Ђорђа Беламарића, „инструктора“ злогласног америчког „Националног демократског института“ (NDI), глобалног извозника „обојених револуција“, да је постао главни политички саветник Тривићке, због чега се намеће питање какву је то судбину ова „клика“ наменила српском народу и Републици Српској.  

Оставите Коментар