Царевима је власт била гарантована рођењењем, Владимир Лењин ју је стекао захваљујући револуцији, а секретари Комунистичке партије пели су се страначком лествицом да би се домогли прве фотеље.

Међутим, када је реч о Владимиру Путину, ствари су се одвијале другачије. Њему је, практично, Кремљ дат на тањиру.

Некадашњег агента КГБ тадашњи председник Борис Јељцин изабрао је да уведе Русију у 21. век. На питање зашто баш господин Путин покушао је да одговори у разговору за ББЦ Валентин Јумашев, по многима кључна фигура у успону Владимира Владимировича.

Јумашев, који се давно бавио новинарством, био је један од најоданијих сарадника Бориса Јељцина, чак се и оженио његовом ћерком Татјаном.

Као један од Јељцинових сарадника, он је био тај који је 1997. године Путину дао први посао у Кремљу.

  • Јељцинов шеф администрације Анатолиј Чубајс рекао ми је како зна човека који би ми био одлилан заменик. Упознао ме је са Путином и одмах смо почели да радимо заједно. Одмах сам запазио како фанастично ради. Бриљантан је био у осмишљавању идеја, као и у анализи- прича за ББЦ Јумашев, сећајући се како је Јељцин имао на уму неколико кандидата који би могли да заузму његову фотељу, као што су Борис Немцов, Сергеј Степашин и Николај Аксененко.

У једном тренутку искрсло је Путиново име и Јумашев је Јељцину рекао како мисли да је он одличан кандидат, јер је јасно да је, из тога како ради посао, спреман да се ухвати у коштац и са много тежим задацима.

  • Бројни агенти КГБ, као и Путин, када су напустили организацију, схватили су да је она дискредитована. То што је био бивши шпијун КГБ мени није ништа значила. Путин је показао да је либералан и демократски настројен, као и да жели реформе.

У августу 1999. године Борис Јељцин је именовао Владимира Путина за премијера и био је то јасан знак да га је припремао за Кремљ. Иако је Јељцин требало да остане у фотељи још годину дана, у децембру 1999. године решио је да оде раније.

  • Три дана пре Нове године, Јељцин је позвао Путина у своју резиденцију у унутрашњости. Рекао му је да ће поднети оставку 31. децембра. То је знало само четворо људи: Александар Волошин, шеф особља, Путин, Јељцинова ћерка и ја- прича Јумашев, који је добио задатак да напише Јељцинову оставку и опроштајни говор.
  • Било је јасно да ће тај текст остати упамћен у историји. Порука је била важна, и зато сам га започео чувеном реченицом: „Опростите ми!“

На новогодишње вече 1999. године Борис Јељцин се обратио нацији на телевизији из Кремља, и народ је био шокиран, а многи су чак и плакали.

Владимир Путин је постао вршилац дужности председника, а три месеца касније победио је и на изборима.

Говорећи о разлици између Јељцина и Путина, Јумашев истиче да је окружење умногоме утицало на Борисове одлуке, нарочито крајем деведесетих.

Јељцин, слабог здравља, ослањао се на узак круг људи, који су чинили рођаци, неколицина пријатеља и бизнисмена.

Путин је потпуно другачији. Постоји само две категорије људи на које се мало ослања- то су пријатељи из детињства, попут браће Ротенберг, и оних који су службовали у КГБ.

  • Али, он не придаје велики значај њима, нити њиховој лојалности. Путин не верује никоме- истиче Јумашев и на крају закључује:
  • Јасно је да после 20 година Руси и даље верују Путину!
Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here