Традиција бачијања чува се у бољевачком крају. Сточари у својим катунима од раног пролећа до касне јесени напасају стада оваца и крупне стоке. Идеални климатски услови и квалитет траве дају посебан квалитет млеку и сиру.

До највећег пашњака на Јужном Кучају, Велике Брезовице, стиже се путем који се одваја на месту Стража, које се налази поред државног пута Параћин – Зајечар. Читава деоница, дуга 25 километара, овог лета асфалтирана је и вијугајући кроз густу шуму води до кречњачке висоравни, обрасле густом травом. Пашњак се налази на близу девет стотина метара надморске висине, а дужина овог травнатог пространства је око четири километра. Са пашњака се поглед зауставља на густе четинаре којима је омеђен са свих страна, а иза су густе букове шуме. У пречнику од двадесет километара овде нема насељених места, а најближа села са бољевачке стране су Јабланица, Боговина и Подгорац и борско село Злот.

Без обзира на удаљеност, сточари из околних села су давно открили да нетакнута природа и обиље траве представљају идеално место за напасање стоке. И тако већ стотину година овде живе бачије, најстарији облик удруживања сточара, који у својим катунима, поређаним на самом рубу висоравни, од раног пролећа до касне јесени напасају стада оваца и крупне стоке. Идеални климатски услови и квалитет траве дају посебан квалитет млеку и сиру, који се производи на катунима. Овчји сир са бачије, је својеврсни деликатес, што добро знају купци којима није тешко да из градова попут Бора, Зајечара, Параћина, Ћуприје, Јагодине, па чак и Београда, дођу до Брезовице, како би од сточара купили сир у коме има дашка мајчине душице, хајдучке траве, беле равни и других лековитих биљака којима обилују брезовички пашњаци.

„Ове године је током лета било доста кише, траве још увек има довољно и све док нам време дозволи, остаћемо на бачији“, каже Владимир Ћеферјановић из Боговине, који брине о 250 оваца, што својих, што од других сељана који су се удружили и извели стада почетком маја. У суседној колиби, недалеко од његове је још једно стадо од стотину педесет оваца. Након јутарње муже пашњак се забêли од овчјих руна, која постају све гушћа како се примиче јесен.

На Брезовици се напаса и крупна стока. Почетком маја Јанко Ћеферјановић, такође из села Боговине, удаљеног више од двадесет километара, овде је довео десет грла говеда о којима се стара његова супруга Славица.

„Имам у селу још десет грла која храним сеном, а ових десет су читавог лета на испаши, што је далеко исплативије и смањује потребе и труд око припреме сена. Оваквим начином узгоја говеда се бавим већ двадесет година, што се показало двоструко корисним. Краве су на отвореном, а квалитет млека је неупоредив са млеком које музем у штали“, објашњава Јанко.

Килограм крављег сира са Брезовице Ћеферјановићи продају двоструко скупље у односу на онај који се нуди на бољевачкој пијаци. Као и остали сточари на бачији и Јанко ће своју стоку овде држати до октобра, када почињу јаки мразеви.

„Зиме су на Брезовици сурове, али кад дође пролеће и месец мај, онда смо поново овде“, кажу сточари. Онда овде од зеленила застаје дах у грудима, а хук воде из набујале реке понорнице, чује се до најудаљенијих колиба.

--

Leave a Reply