Иако је непобитно да се режим вишедеценијског диктатора Црне Горе Мила Ђукановића налази у озбиљним проблемима након најновијих анализа и пројекција релевантних међународних финансијских институција, које указују да ће се Црна Гора суочити са драматичним падом бруто домаћег производа (БДП) као последицом пандемије коронавируса и њеним утицајем на туризам као кључни сектор црногорске економије, сазнања кругова блиских властима у Подгорици указују да су представници Ђукановићевог режима у актуелном периоду почели да испољавају знаке отворене нервозе, па и агресије. Наиме, како смо сазнали, на недавно одржаном састанку црногорског премијера Душка Марковића са шефом Делегације Европске уније (ЕУ) у Црној Гори Аивом Оравом, на којем је требало да буде речи о начину расподеле средстава из финансијске помоћи ЕУ намењене ублажавању последица пандемије, Марковић је изнео предлог да део ових средстава, уместо јачања капацитета црногорског здравственог система како би се на што ефикаснији начин изборио са пандемијом, буде преусмерен на изградњу и опремање клиника за менталне болести и хематологију, што у тренутној ситуацији евидентно не представља приоритет.
Након што је Орав изразио запрепашћење овим Марковићевим предлогом, са пуним правом оцењујући да би изградња поменутих клиника у садашњем тренутку била искључиво у функцији предизборне кампање владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) за парламентарне изборе на јесен т.г, те да ЕУ свакако не би определила средства у ту сврху, Марковић је, у недостатку иоле сувислих аргумената, почео да виче на Орава и да га на крајње непримерен начин убеђује да црногорске власти најбоље знају за које су им намене потребна средства. Ипак, пошто су му најближи сарадници, такође запањени оваквом реакцијом, сугерисали да би требало да “спусти лопту” пред највишим представником ЕУ у Црној Гори, од чијих ставова и препорука не зависи само актуелна финансијска помоћ, него и перспективе црногорских евроинтеграција, Марковић је ублажио речник и напокон прихватио да део донације ЕУ буде опредељен за изградњу инфективне клинике, а да новац за клинике за менталне болести и хематологију буде прикупљен од локалних донатора.
Будући да би потребна средства за ову намену могле да издвоје само компаније “контроверзних бизнисмена” блиских Ђукановићевом режиму, нема сумње да ће и овако реализовани пројекти (наравно, под условом да уопште буду реализовани до избора) бити искоришћени у сврху кампање.
Како год било, Марковићев испад показује да је у актуелном периоду у самом врху црногорског режима присутна озбиљна раздражљивост, готово хистерија због очекиваног и неумитног погоршања социо-економских прилика, али и потенцијалне експлозије социјалног незадовољства услед тога. Међутим, чињеница да у налету нервног растројства кључни представници црногорских власти не бирају вокабулар и мете напада, већ су спремни да се окоме и на своје стратешке спољнополитичке партнере уколико им не испуне каприце, вероватно најбоље сведочи о степену лудила које је захватило црногорске владајуће кругове. Ко зна, можда плановима за изградњу клинике за менталне болести заправо проричу сопствену будућност?