Толико смо се сродили с аутошовинистичком сликом о себи да више и не осјећамо увреде које нам се упућују, а које су на том трагу. Тако ми је данас, један мој велики пријатељ, послао да видим некакав видео клип који је угледао на профилу извјесног Сенада Топчагића. Клип, који ме је и инспирисао за ову објаву, заправо је некаква лоше измонтирана „анкета“, снимљена на улицама Београда у којој, каснијом монтажом одабрани пролазници треба да изазову подсмијех својом необразованошћу и глупошћу, покушавајући да одговоре на политички тенденциозно питање – ШТА МИСЛИТЕ О ТОМЕ ШТО ВУЧИЋ, ЗБОГ МИГРАНАТА САДА УВОДИ ДА СЕ У СРПСКИМ ШКОЛАМА УЧЕ АРАПСКИ БРОЈЕВИ?

Први проблем са овим питањем је то што оно тражи политиком заглупљеног испитаника, кога ће помињање ријечи „Вучић“ одмах и по инерцији одвући да почне да говори ПРОТИВ те наводне Вучићеве одлуке.

Други проблем је нашироко раширено популарно мишљење да су бројеви које данас користимо „арапски“, јер их иначе и називамо „арапским бројевима“. На томе се базира и трик питање које помоћу именице „Вучић“ намјерава да саплете испитаника, да овај због тога излупета гомилу глупости о ствари која је барем на нивоу популарног схватања ипак превише позната да би се о њој изрекло толико бесмислица.

У позадини свега наравно вреба тежња да се просјечан Србин, тенденциозно представљен моделом испитаника који су одабрани по ступидности својих одговора на трик питање, прикаже као глуп, необразован и не знам какав, и да се тиме освјежи памћење на ону слику о себи коју, по вољи наших непријатеља треба да гајимо – да смо најгори.
Но, проблем је што, чак и за просјечно информисаног и образованог човјека, трик питање заправо показује колико су они који су га смислили и поставили, или тенденциозно ЛАГАЛИ, или су тек они спектакуларно необразовани и неинформисани.

Шта је заправо „БРОЈ“?

Овај термин по аутоматици користимо да покријемо неколико појмова, иако за сваки од тих појмова постоје или посебне ријечи, или склопови ријечи који их прецизно омеђују. „Број“ је у строгом смислу – апстрактни појам који одређује количину појединачних објеката.
Поред овако дефинисаног „броја“, постоји и БРОЈНА ОЗНАКА а то је писани симбол којим биљежимо број. Уз то, у вези са појмом броја је и НУМЕРИЧКИ СИСТЕМ који говори о начину како организујемо бројеве, и који на неки начин представља оквир у коме видимо и разумијемо свијет – барем са аспекта математике.

Сад, шта ми заправо учимо у школама?

Прво, учимо ДЕЦИМАЛНИ НУМЕРИЧКИ СИСТЕМ. То је систем који је базиран на броју 10. Овај изванредно једноставни систем је генијалан изум, НЕ арапских или муслиманских него ИНДИЈСКИХ научника и математичара, који је до краја уобличен негдје око почетка Христове ере.
Револуцију у математику уноси појам НУЛЕ и почетак њеног коришћења у изражавању бројева; први који су на неки начин користили нулу, опет НИСУ били Арапи ни муслимани, него стари бабилонски математичари. Међутим, коначно уобличење појма нуле и њено коришћење у рачунању на начин како ми то данас радимо, наступило је опет код Индијаца, отприлике око 500. године Христове ере, и то је тренутак када је коначно оформљен нумерички систем који ми данас користимо и учимо у школама, и који је основа читаве наше математике.

Индијци су наравно имали своје БРОЈНЕ ОЗНАКЕ за 10 основних бројева којима је постало могуће записати све (а ми те основне ознаке данас записујемо као 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 и 0); оне воде поријекло од једног другог индијског, старијег система записивања бројева који се звао „Брахми“ али који није имао нулу, и донекле су сличне бројевима које ми користимо данас – тако да „арапски бројеви“ из ове лажне анкете, заправо НИСУ арапски, већ су поријеклом ИНДИЈСКИ.

Али, ајде сад – откуд онда уопште назив „арапски“ бројеви? Какву су онда улогу ту одиграли Арапи и муслимани?

Арапски, муслимански свијет долази у први додир са овим индијским системом отприлике у VIII вијеку по Христу, да би се у наредном, IX вијеку, и муслимани почели да одлучују да га користе. У то вријеме неки велики научници тадашње исламске цивилизације, пишу радове о том новом систему, међу њима су били један ал-Кинди (Арапин) и ал-Хаваризми (Иранац).

Пошто су муслимани у вријеме о коме говоримо владали знатним територијама јужне Европе (Иберијским полуострвом на коме ће касније настати Шпанија), Сицилијом, итд, они су индијски нумерички систем, и индијски систем записивања бројева примјењивали на тим територијама, и користили га у контактима са европским државама, па се генијални индијски изум почео ширити и на Европу која је до тада користила римски систем (на западу), односно – грчки (на истоку). Основа римског система је записивање бројева помоћу слова римског алфабета, а грчког – помоћу грчких слова. Међутим, како је индијски систем био много једноставнији и практичнији за употребу, за неколико вијекова се усталио, прво у јужној па онда и у цијелој Европи, с тим да бројне ознаке у облику како их данас користимо, нису преузете ни од Индијаца нити од Арапа ни муслимана, него је европски човјек, тражећи ваљда неку математичку логику чак и у писаном знаку за сваки одређени број, по индијском узору направио СВОЈЕ бројне ознаке, везујући њихов облик вјероватно за број углова које формирају када их напишемо.. Стога европске бројеве ознаке нису пренесене арапске, већ су ЕВРОПСКИ „производ“, дакако – сличан свом индијском праизвору, али ипак довољно оригиналан да би могао бити проглашен посебним, а настале су отприлике између XV и XVI вијека, када се у Европи раширило штампарство.

Тако да ми данас, НЕ КОРИСТИМО никакве „арапске“ него заправо – ЕВРОПСКЕ бројеве, настале на индијским основама, користимо ИНДИЈСКИ децимални систем са нулом, а Арапско-муслиманска цивилизација је ту послужила само као ПРЕНОСИЛАЦ концепта, који опет није ништа предао Европи из неке алтруистичке жеље да та Европа у било којем погледу напредује, већ је користио индијска знања на територијама којима је владао, за свој интерес и добробит, па су се те тековине знања и духа – пошто их је практично немогуће изоловати, прошириле и на Европу.

Иначе, постоји и оригинални, АРАПСКИ систем записивања бројева, и он користи арапска СЛОВА, и по логици сличној као неки други незграпни нумерички системи, словима арапског алфабета (а има их 28) покрива бројеве од 1 до 1000. Ето – ТО би били ПРАВИ „АРАПСКИ БРОЈЕВИ“, а њих – заиста, нико у Србији не треба ни да учи нити да зна осим можда пар залуђеника које то из ко зна којег разлога интересује.

Оно што ће изненадити многе је да индијске бројеве, прилагођене арапском писму данас не користе ни све арапске земље, већ да је западни дио Арапског свијета ПРЕУЗЕО ИЗ ЕВРОПЕ ове исте бројне ознаке које и ми користимо.

Дакле,

  • Ми не користимо арапски него индијски децимални систем;
  • Не користимо ни арапске, него европске бројне ознаке, базиране на индијским;
  • Математичке тековине индијске цивилизације нису биле предате Европи у некој бајци или утопији у којој су сви радили за добро свих, већ су Европљани једноставно научили да користе нови и ефикаснији систем, захваљујући своме труду.
  • Логика на којој се заснивају једини ПРАВИ арапски „бројеви“, није ништа напреднија од римских или грчких бројних ознака, пошто се и она базира на словима арапског алфабета, и данас је у већини не знају чак ни сами Арапи;
  • (ако морам посебно да нагласим) – Вучић има много гријехова али НИЈЕ донио никакву одлуку о „арапским“ бројевима, и
  • (најважније од свега) – нисмо ни глупи нити најглупљи, али јесмо окружени непријатељима који се својски труде да у нашим главама очувају дух аутошовинизма, јер једино док смо у таквом стању, и у позицији када су све велике силе отворено против нас, они могу да сањају да имају неке шансе у сукобу са нама.

Аутор : Ромен Лоуис

--

Leave a Reply