“Русија је свуда у Украјини, са изузетком Донбаса, применила тактику „Мобилног рата“ – рата будућности! Русија је прва држава која води модерно ратовање у у овако великим размерама! Шта је суштина оваквог ратовања? Свака руска војна колона је апсолутно аутономна. Брзо напредујући кроз територију коју контролише Кијев, групе имају велике залихе горива, сервисе за војну технику и мобилне болнице. У случају квара, борбена возила која се не могу брзо поправити се напуштају. И управо због употребе овог метода су се појавиле дезинформације о „уништеним руским возилима“. Позадина Русима није потребна, по потреби они добијају појачање и снабдевање хеликоптерима. Захваљујући овом систему ратовања, Руска Федерација је у првим сатима сукоба освојила ваздушну надмоћ.
Задатак руских колона је да распарчају украјинске снаге и блокирају велике градове, а затим униште џепове отпора. Очигледно је да је главни проблем Москве група која се супротставља у Донбасу, коју чине националистички батаљони, фанатици, а најбоље наоружана из њих, сада је опкољена са југа и севера. Уништење таквих група један је од главних приоритета Москве.
Руска Федерација има довољно хеликоптера и оклопних возила, али је очигледно да ће Москва, ако буде потребно, мобилисати резервисте и почети да распоређује војне команде – гарнизонске јединице на територијама које је ослободила. У међувремену, сведоци смо мобилног рата великих размера, без позадине и фронта! Први пут у историји! И шта год да пишу украјински медији, Русија у томе побеђује!”
— Процена руског генерала који је одлучио да остане анониман.
Можда ће изгледати чудно али овакав начин ратовања осмишљен је још давно, давно. У Совјетском савезу су за ово биле формиране тзв оперативно маневарске групе (ОМГ). Поред тога, совјетске дивизије у ДДР-у су имале задатак да брзим, оклопним клиновима што пре избију на Ламанш (тенкови Т-80 са гасном турбином) избегавајући градове које би само изоловали и ватром из артиљерије држали нато трупе блокиране у њима. Једина разлика је била у томе што се није толико причало о цивилним жртвама. По свему судећи у то време и у таквој ситуацији ова тема би била од секундарног значаја. Тја, баш ми недостаје Лазански!