На једној од протеклих седница Народне скупштине Републике Српске, Милан Радовић, потпредседник Српске демократске странке, је заступао скандалозне анти-државне ставове, који се по њему своде на правило да треба пристати и учествовати у иностраној шпијунажи своје земље да се не би „наљутиле амбасаде“ и одбиле стране инвестиције, чиме је показао не само елементарно непознавање управљања државом и економијом, већ је демонстрирао искривљене принципе на којима вероватно води и своје приватне послове.
Зато и не чуди да Радовић не уме да препозна разлику између службених и протоколарних састанака са страним дипломатама, од прикривеног страног финансирања и обучавања партијских кадрова, који треба да спроведу агенду рушења Републике Српске. Радовић очекује да ће у овом деструктивном политичком процесу, који се одвија под патронатом страних обавештајних служби, за себе остварити додатне привилегије и зараду, правећи истовремено личну одступницу у Београду.
У завереничком договору да мимо воље народа, уз помоћ страних амбасада преузму власт у Републици Српској, Радовић и Јелена Тривић, потпредседница Партије демократског прогреса, су гурнули омладину својих странака у сумњиве облике сарадње са Амбасадом САД у Сарајеву, па су исти постали пежоративно познати као „Нелсонова деца“ по америчком амбасадору Ерику Нелсону. Радовић и Тривићка очекују да „Нелсонова деца“ СДС-а и ПДП-а, заједно са бошњачким странкама из Сарајева, прођу обуку коју финансирају фамозни амерички Национални демократски институт (NDI) и Амбасада Норвешке у БиХ, а која се очекивано своди на познате сценарије изазивања политичке кризе у Републици Српској.
Сазнајемо да се за време бављења политиком на нивоу аматерског хобија, Радовић интензивно припрема за отварање луксузног ресторана у „Београду на води“, при чему у овом послу има прикривеног партнера, чији капитал наводно потиче из Турске, а постојале су сумње да је овај неименовани „бизнисмен“ у ранијем периоду повезиван са прометом наркотика. У истом послу учествује и Ведран Јарић, који важи за Радовићевог „момка за баш све“, а посебно се хвали да под својом контролом потпуно држи Ненада Нешића, председника Демократског народног савеза.