Један од највећих скупова у главном граду Црне Горе одржан је 3. фебруара 1994. године. Био је то дочек Владимира Жириновског, предсједника Либерално-демократске партије Русије.

Посебан куриозитет везан за тај скуп је чињеница да смо га организовали за неколико сати. Наиме, тог јутра, око 09:30, позвао ме је др Веселин Ђуретић, предсједник Друштва српско-руског пријатељства. Разговор је текао отприлике овако:

-Господине Ракочевићу, јављам ти се из Приштине, гдје у подне Жириновски има митинг. Молим те да организујеш дочек у Подгорици, око 15.00, долетјећемо хеликоптером!

-Гдје мене нађе, господине Ђуретићу, поред толико партија у Подгорици, немам ја никакву организацију да бих могао организовати такав скуп.

-Снађи се, долијећемо!

Нашао сам се у чуду, никад нисам учествовао у организацији сличних скупова. Прво сам „окренуо“ музичара Дејана Перишића, пошто сам знао да он има озвучење, па сам потом контактирао прваке просрпских партија. Између осталих, и Наду Лазаревић Јововић, која је  била предсједник Српске народне обнове за Црну Гору и Херцеговину.

Пошто сам видио да је она спремна да се максимално укључи у организацију, замолио сам је да она преузме лидерску улогу у припреми митинга, а да ја покушам обезбиједити присуство што већег броја новинара. Она је са задовољством прихватила ту понуду, а ја сам макао велики „камен с врата“.

Просто је невјероватно да је само после пет сати на Тргу Ивана Милутиновића било преко 25.000 људи. Трг је био крцат (тада је на њему могло да стане знатно више људи него данас), а и улица Слободе је добрим дијелом била попуњена.

Донко Ракочевић

Извор: sedmica.me

Advertisements