Последњи пут се догодило давно, давно… Још 2008. године. Толико давно да још нису постојали Инстаграм, ајпед, култура селфија, па ни СНС, између осталих модерних изума без којих је данашњица незамислива.
Могло би поново да се деси овог лета, после 12 година, због својеврсне буне у СПС, како ју је лично Дачић описао. Неки бунтовни социјалисти су (не)посредно подржали прошлонедељне протесте у Београду, неки су и учествовали у њима, а нечији син је на њима и ухапшен.
Лидер СПС Ивица Дачић ових дана упорно, али и узалудно, објашњава да на релацији СНС-СПС нема проблема (а очигледно има), да је реч о појединачним случајевима (а нешто је много тих појединаца), и да ће сви који се не буду понашали у складу са страначком политиком бити санкционисани (што се некима већ и догодило).
Са друге стране, ни напредњаци не ћуте. Први човек СНС и председник Србије Александар Вучић је рекао да у СПС „има велики број функционера који мисле да им је Вучић покварио снове“.
Безрезервна подршка Вучићу
Ако се пита Дачић, дилеме нема, сарадња са СНС се наставља.
- Нећу радити против председника Александра Вучића, а ако СПС већински хоће да ради против Вучића, сигурно нећу у томе учествовати нити више остати на месту председника СПС-а – поручио је Дачић.
Тако је морао да реагује на изјаву Новице Тончева, потпредседника СПС и председника општине Сурдулица, који је рекао да ће „да ће пет-шест хиљада људи блокирати ауто-пут Београд-Скопље уколико још неко од директора државних институција из редова СПС буде смењен“.
Дачић је ову изјаву осудио, рекавши да је она непромишљена, и захтевајући од Тончева да се извини Вучићу. То се, међутим, до сада није догодило.
Дачић је морао да истрпи и то што је син функционера СПС Петра Шкундрића учествовао у нередима у престоници, који је том приликом и ухапшен. Шкундрић старији је с тим у вези извукао дебљи крај, па је јуче смењен са места саветника у Влади Србије.
Осим тога, искључена су и два члана СПС из Инђије, који су такође учествовали у протестима, а јавна расправа се води се и око Срђана Станковића, доскорашњег саветника министра Горана Тривана (СПС) који је, како преносе медији, позивао на протесте и вређао председника Србије.
Дачић све ово тумачи као побуну “дела људи“ из СПС против њега.
- Већ сам рекао да свако ко учествује на овим демонстрацијама, ко их на било који начин подржава и може да се доведе у везу са тим, ако има неке везе са СПС, да ће сносити последице – навео је Дачић.
Део СНС-а за разлаз
Да би последице требало да сноси, али цео СПС, сматра функционер напредњака Владимир Ђукановић.
- Излазак кадрова СПС на протесте могу само да тумачим да СПС жели да иде у опозицију и немам против да им се изађе у сусрет. Разумем их да желе да буду предводници опозиције, и отуда је разумљива жеља да преузму лидерсво у протестима – навео је Ђукановић.
Сличног става је и посланик СНС и функционер ове странке Драган Шормаз, који каже да исто ово што Ђукановић прича, он говори од априла прошле године.
Значи ли онда све ово да ће СПС у опозицију, или не?
Извршни директор Цесида Бојан Kлачар каже да не треба пренаглити са закључцима. Јасно је да проблеми између ове две странке постоје, али и да постоје одређени фактори који их ипак зближавају, због чега не треба одбацити могућност да се опет формира коалиција.
- Тај однос између две странке држи очигледан добар однос између Вучића и Дачића, али и политички интерес – објашњава он за „Блиц“.
Две стратегије за напредњаке
Kлачар каже да је чињеница да је СНС тај који повлачи конце и да им ниједна друга странка није неопходна да формирају Владу. Али, истиче, постоје и два могућа сценарија за напредњака и социјалисте.
- Прва стратегија СНС-а могла би бити поновни улазак у Владу са социјалистима, јер би то могло да им погодује како би се одговорност за нарочито кризни период по питању Kосова, здравства и економије поделила – каже Kлачар.
Друга стратегија би могла да буде везана за жељу СНС-а да има плурализам у парламенту, па би, истиче Kлачар, СПС могли да оставе као опозицију, што је од нарочитог значаја, будући да је СПС уз све осцилације друга најјача странка у Србији.
- Чињенично је и да СПС има све мању подршку гласача из избора у изборе, а то је свакако везано и за коалицију са СНС-ом, где се идентитет странке донекле изгубио. СПС је имала важна места у Влади и на државним јавним функцијама, па је јасна воља лидера СПС да свој статус у Влади одржи – закључује Kлачар.
Да однос две странке које су још увек на власти није идеалан било је показатеља и пре самих избора.
Још док се спекулисало о томе ко ће са ким на изборе, СНС је добила отворену понуду од социјалиста и њиховог лидера Ивице Дачића да на изборном листићу буду заједно. Тиме је Дачић желео, како је и рекао, да докаже своју лојалност Александру Вучићу. На крају је пала другачија одлука, па су две странке изашле одвојено на изборе.