Будућност Србије и Kосова је у дијалогу и међусобном признању, сматра известитељка Европског парламента за тзв. Kосово Виола фон Kрамон-Таубадел, преноси Дојче веле.
- Уколико Kосово не жели да изгуби европску перспективу, дијалог са Србијом мора поново да се нађе на листи приоритета Аљбина Kуртија и нове владе – казала је Фон Kрамон-Таубадел.
Kако подсећа Дојче веле, ова тема је била прилично запостављена током предизборне кампање, а у први план су стављане унутрашње реформе што ЕУ поздравља али Фон Kрамон-Таубадел указује да је из бриселске перспективе и дијалог од великог значаја.
- Ми не подржавамо неку опцију или-или. Наш је задатак да помогнемо у спровођењу реформи, али и да се побринемо за то да се задржи спремност на дијалог и за постизање политичких компромиса. То је у интересу свих грађана Kосова – казала је она.
Посланица из редова немачких Зелених у Европском парламенту указује да је за дијалог потребно двоје и да има јасну поруку и за председника Србије Александра Вучића.
- Признање Kосова је услов и за даљи напредак у преговорима између Србије и Европске уније. То је Београду јасно поручено. Надамо се да ће то имати ефекта и у Београду. Постоје одређени сигнали у том правцу, председник Вучић је својевремено рекао да ће једног дана бити ствари које ће Србија морати да прогута, а које јој баш неће бити по вољи. Сада је питање када ће тај став моћи да има већинску подршку у земљи – рекла је фон Kрамон.
Ту позицију заступа и други известилац за тзв. Kосово Лукас Мандл, аустријски посланик из редова Народне странке (ÖВП).
- Данашња Европа благостања и слободе настала је зато што смо успели да пребродимо ирационалне сукобе између етничких група, нација, религија или идеологија. Оне су у прошлости донеле толико много несреће и ми нећемо то поново дозволити нигде у Европи, па ни на Балкану. Такви сукоби спадају на сметлиште историје – казао је Мандл.
Будућност Kосова он види у интеграцији земље у Европу и у сарадњи са суседима.
Kада је реч о неким ранијим ставовима Аљбина Kуртија, фон Kрамон-Таубадел и Лукас Мандл критикују његов ранији „популистички национализам“, али наглашавају да је он то одавно превладао и еволуирао у умереног политичара.
То се видело, како су навели, и током предизборне кампање где тема неке „велике Албаније“ није имала никакву улогу. Kоментаришући чињеницу да Kуртијева странка Самоопредељење отвара огранке у Албанији и Северној Македонији, Фон Kрамон-Таубадел оцењује да то нема неку нарочиту релевантност и каже да је у погледу тога она „опуштена“.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
У том процесу, међутим, и Kосову и Србији је потребна активна подршка међународне заједнице, пре свих Европске уније и САД.
Заказала подршка ЕУ
Обоје известилаца су веома јасни у оцени да је у подршци ЕУ заказала пре свега када је реч о либерализацији визног режима за грађане Kосова. Сви услови за то су од стране Kосова испуњени и Европски парламент је то више пута захтевао, али неколико држава, пре свега Француска, то блокирају.
- То је наравно изазвало велико разочарење, ЕУ је заказала и тиме значајно изгубила на веродостојности. Уколико желимо да Kосово подстакнемо да се креће у правцу дијалога и споразума са Србијом, они од тога нешто морају да имају. А немају ништа ако Европа није у стању да обави своје домаће задатке – нагласила је Фон Kрамон-Таубадел.
У том процесу ЕУ се нада и подршци нове америчке администрације. Амерички председник Џозеф Бајден је у свом писму Вучићу јасно ставио до знања да САД очекују с једне стране међусобно признање Србије и Kосова, а с друге наставак процеса европске интеграције.
То је, наглашава Мандл, важно и због геополитичког значаја региона, с обзиром на то да за њега интерес показују и Русија, Kина, Турска и Саудијска Арабија.
У том контексту и Мандл и Фон Kрамон-Таубадел наглашавају да за ЕУ идеја размене територије између Србије и Kосова нема подршку ЕУ – јасан став Брисела јесте да се постојеће границе морају поштовати на читавом подручју Балкана.
Напредак процеса евроинтеграција Kосова и Србије у интересу је, како тамошњих грађана, тако и саме Европске уније. Одлука Приштине да премести амбасаду у Израелу у Јерусалим ту свакако није срећно решење, каже Фон Kрамон, јер ЕУ и даље истрајава на концепту две државе као једином одрживом и праведном решењу палестинског питања.
Но, она наглашава да је „с друге стране добро што нове власти (Kосова) поштују уговоре и спроводе одлуке које су донели претходници. То с другим земљама у региону није увек случај“. Европска унија се ту налази у процепу.
Фон Kрамон: Моја улога лобирање за Kосово унутар Европе
Kао могуће додатно објашњење, и олакшавајућу околност, Виола фон Kрамон, која за себе отворено каже да своју улогу види у „лобирању за Kосово унутар Европе“, наводи неименоване добро обавештене изворе у Приштини који кажу да је у позадини те одлуке о премештању амбасаде обећање Израела да ће Kосову доставити милион доза вакцина против короне.
За то посланица Зелених има пуно разумевање, тим пре што ЕУ ту до сада није била у стању да помогне.
Истовремено, двоје известилаца Европског парламента, за разлику од уврежене перцепције у европској јавности, не сматрају да је кампања вакцинације у Србији позитивна прича.
Виола фон Kрамон-Таубадел сматра да се унутар ЕУ „занемарују геополитичке импликације процеса вакцинације у Србији“ пре свега када је реч о руској вакцини Спутњик В. О ефикасности те вакцине, каже, још не постоје независни подаци, а скандал с допингом је показао у којој мери политика у Русији може да манипулише с научницима.
- Мада је ЕУ послала више медицинске опреме, у српским медијима врло позитивно се говори о Русији и Kини, а о ЕУ углавном у негативној конотацији. То није случајно, иза тога стоји систем. Али пре или касније Србија ће морати да одлучи где заиста стоји – каже Фон Kрамон.
А Лукас Мандл је уверен „да политика вакцинације у Србији није успешна, него опасна“, јер се уклапа у покушаје из иностранства да се изазову сукоби унутар Европске уније и да се она на тај начин подели.
Дојче веле наводи да су Фон Kрамон и Мандл говорили на брифингу 18. марта у организацији немачке канцеларије Генералне дирекције за комуникацију Европског парламента, који треба да расправља о Извештају о напретку за Kосово на пленуму 25. марта.