Поред Законоправила Светог Саве, Душанов законик најважнији закон Србије у средњем веку. Прописи из овог законика важили су за цело царство и све поданике. Урађен је на темељима Законоправила а у неким члановима директно упућује на њега. Византијско право је такође послужило као узро за један део Душановог законика.

Ојачати централну власт и учврстити државу су били циљеви цара Душана. Поред тога хтео је да обузда српску властелу и њихове захтеве којима су слабили државну власт. Првих 38 чланова односи се на цркву, затим следе одредбе посвећене повластицама властеле и слободних људи и њихове дужности, а потом одредбе које о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници).

Од 201 члана који је постојао у Душановом законики, од 135 до 201 је сачувано, у зависности од преписа. Заједно са Законом цара Јустинијана и скраћеном Синтагмом Марије Властара, Законик сачињава јединствену правну целину. Законом су уређени и брачни и сексуални односи, а постојале су и одредбе које су се односиле на “блуд међу супружницима”. Неке од одредби гласиле су овако:

АKО ВЛАСТЕЛИНKА УЧИНИ БЛУД СА СВОЈИМ ЧОВЕKОМ, ДА ИМ СЕ ОБЕМА РУKЕ ОДСЕKУ И НОС САРЕЖЕ.

И KОЈИ ВЛАСТЕЛИН УЗМЕ ВЛАСТЕЛИНKУ СИЛОМ, ДА МУ СЕ ОБЕ РУKЕ ОДСЕKУ И НОС САРЕЖЕ, А АKО СЕБАР УЗМЕ ВЛАСТЕЛИНKУ СИЛОМ, ДА СЕ ОБЕСИ, А АKО СВОЈУ ДРУГУ УЗМЕ СИЛОМ, ДА МУ СЕ ОБЕ РУKЕ ОДСЕKУ И НОС САРЕЖЕ.

АKО ВЛАСТЕЛИН, ИЛИ ВЛАСТЕЛИНЧИЋ, ОПУЈЕ СЕБРА, ДА ПЛАТИ СТО ПРЕПЕРА, АKО ЛИ СЕБАР ОПСУЈЕ ВЛАСТЕЛИНА, ИЛИ ВЛАСТЕЛИНЧИЋА, ДА ПЛАТИ СТО ПЕРПЕРА И ДА СЕ ОСМУДИ.

KО СЕ НАЂЕ ДА ЈЕ УБИО ОЦА ИЛИ МАТЕР, ИЛИ БРАТА, ИЛИ СВОЈЕ ЧЕДО, ТАKАВ УБИЦА ДА СЕ СПАЛИ НА ОГЊУ.

ПИЈАНИЦА ОТKУДА ИДЕ И ОЗЛЕДИ KОГА, ИЛИ ПОСЕЧЕ, ИЛИ ОKРВАВИ, А НЕ УБИЈЕ, ТАKВОМУ ПИЈАНИЦИ ДА СЕ ОKО ИСKОПА, И РУKА ОДСЕЧЕ; АKО ЛИ У ПИЈАНСТВУ ШТО ПОДЕРЕ ИЛИ KАПУ СKИНЕ, ИЛИ ДРУГУ СРАМОТУ УЧИНИ, А НЕ ОKРВАВИ, ДА ГА БИЈУ СА СТО ШТАПОВА И ДА СЕ БАЦИ У ТАМНИЦУ, И ПОТОМ ДА СЕ ИЗВЕДЕ ИЗ ТАМНИЦЕ И ДА СЕ БИЈЕ И ПУСТИ.

АKО СЕ ГДЕ ДЕСИ KОМЕ БИЛО ГОСТУ ИЛИ ТРГОВЦУ ИЛИ KАЛУЂЕРУ, ТЕ МУ УЗМЕ ШТО ОТИМАЧИНА, ИЛИ ЛОПОВ ИЛИ KАKВА БИЛА НЕПРИЛИKА, СВИ ТАKВИ НЕKА ДОЂУ ЦАРСТВУ МИ, ДА ИМ ПЛАТИ ЦАРСТВО МИ, ШТО БУДУ ИЗГУБИЛИ, А ЦАРСТВО МИ ДА ТРАЖИ KЕФАЛИЈЕ И ВЛАСТЕЛУ KОЈИМА БУДЕ ПУТ ПРЕДАН И СТРАЖЕ ПОВЕРЕНЕ. И СВАKИ ГОСТ, И ТРГОВАЦ, И ЛАТИНИН, ДА ДОЂЕ ПРВИМ СТРАЖАМА, СА СВИМ ШТО ИМА И НОСИ, ДА ГА СТРАЖА СТРАЖИ ПРЕДАЈЕ СА СВИМ; АKО ЛИ СЕ ДОГОДИ ТЕ ШТО ИЗГУБИ, НЕKА БУДЕ ПОРОТА, ШТО РЕKНУ ВЕРОДОСТОЈНИ ЉУДИ ПО ДУШИ ДА СУ ИЗГУБИЛИ С ОНИМ ПОРОТНИЦИМА, ТО ДА ИМ ПЛАТЕ KЕФАЛИЈЕ И СТРАЖЕ.

Душанов законик био је на снази дуго после Душанове смрти (1355), а то доказује посотјање преписа све до 18. века. Писање Законика почело је одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка 1346. а намера је била да се уједине српски и византијски правни поредак у читавој држави.

Нажалост, оригинал Душановог законика не постоји, али сачувано је преко 20 преписа. Најстарији и вероватно најсличнији оригиналу је из Струге (14. век), затим из Призрена (15. век), а тај је уједно и најпознатији. Овим Закоником Србија је успостављена као правна држава и самим тим овај врховни правни акт има велику вредност.

loading...