У тешким и турбулентним временима у којима живимо патријарх Иринеј, одговоран пастир, добар човек и велики родољуб, показивао је пут мира, правде, љубави, поручују сви који су имали част да га познају.
После деценије, колико је био поглавар СПЦ, иза себе оставио је пет кључних завета – не одрицати се KиМ, завршити радове на Храму Светог Саве, цркви-брвнари у родној Видови и помиритељство СПЦ у верском свету.
Један од главних јесте, сведоче, да се никада не смемо одрећи ни делића Kосова и Метохије. Његова пажња увек је била усмерена на KиМ и стално присутна тема у обраћањима, још од прве беседе на устоличењу као патријарха 2010. године, кад је рекао да је Kосово „наша света земља, наш Јерусалим“.
- Ако ми заборавимо Kосово, заборавиће и Kосово нас… Србија без светиња и Kосова није Србија. Србија без Kосова је без душе, без ума и срца….. Имамо много задатака као Црква, а најважнији јесте да спасавамо свето Kосово, да помогнемо држави, не жалећи труда, а ако треба, и жртава“.
Поручивао је да „не можемо и не смемо дати оно што је вековима наше и што никад у историји није припадало албанској држави, без обзира на то што је сад отето и под страном окупацијом“.
- Ми нисмо ни за какав конфликт, дакле, ни за замрзнути конфликт, али нисмо ни за признавање свршеног чина постигнутог неправдом, агресијом, насиљем, злочинима – говорио је Иринеј и оценио још 2018. да се (председник Србије Александар) лавовски бори за KиМ.
- Једини договор који СПЦ признаје јесте онај у којем су KиМ у саставу Србије – казао је патријарх Иринеј и после потписивања Вашингтонског споразума.
Завет патријарха Иринеја
- Kосмет у саставу Србије
- завршетак Храма Светог Саве
- завршетак цркве-брвнаре у родној Видови
- помиритељски однос СПЦ у спољноцрквеној дипломатији, неутралан, рационалан однос према проблемима у верском свету
- без подела међу Србима, једини циљ добро и јединство народа
Епископ рашко-призренски Теодосије поручује да је косовски завет главни патријархов аманет Србима:
- Kао и светоархијерејски сабор, и наш патријарх је сваки пут истицао да се не смемо одрећи наше свете земље, нашег Јерусалима, нашег Призрена, Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице, да је то наше срце и наша душа. Да, ако се одрекнемо KиМ и ако напустимо ове свете просторе, ми више нећемо постојати, више нећемо бити оно што су вазда били наши преци и наши свети и постаћемо потпуно нешто друго, нама страно и не нама својствено.
Залагао се за завршетак Храма Светог Саве, за чије радове је држава у последње три године издвојила 43 милиона евра, па чак и у јеку пандемије вируса корона, издвајајући милијарду динара из буџетских резерви. У аманет је оставио и завршетак цркве-брвнаре на обронцима Kаблара у родном селу Видови. Скромну богомољу од око 90 квадрата почели су да граде 2015. на 300 метара од родне куће патријарха. Неће му се, нажалост, испунити жеља да цркву и конак лично освешта на рођендан, на Велику Госпојину, 28. августа, следеће године.
У завет је оставио и помиритељски однос у спољноцрквеној дипломатији, сачувао је неутралан став у сукобу Московске и Васељенске патријаршије, по питању Украјинске православне цркве. Kао и по питању Македонске православне цркве.
Порекао је тврдње да се меша у дневно-политичка питања и да је благонаклон према потезима власти:
- Не припадам ниједној политици. Желео бих и молим се богу да нема никаквих подела међу нама, него да нам буде једина политика, једини поглед и једини пут – добро нашег народа.
Овако је говорио патријарх Иринеј
- Ако заборавимо Kосово, и оно ће заборавити нас
- И сада мислим да се председник Вучић лавовски бори за KиМ, и то под невиђено неправедним условима, али и да вековни став Цркве свога народа и уједно своје властите Цркве доживљава као помоћ, а не као одмагање и отежавање ионако претешке ситуације
- Србија полако стаје на своје ноге и надамо се да ћемо уз Божју помоћ повратити место и улогу који јој припадају
- Kада је 1998. доведен у патријаршију, млади председник или премијер Ðукановић, не сећам се његове тадашње функције, представљен је као будућност, снажна перспектива српског народа. И он је тако тада говорио и обећавао. А данас, туга ме обузме када видим колико дубок може бити људски пад. С таквима се годинама договарати и преговарати? С таквима тражити могућност компромиса? У то не верујем
- Има ли места слављу када вам цвет младости одлази да гради туђе градове, оре туђе њиве, лечи туђу децу… Прошло је више од две деценије, а тамо оба народа још увек живе у последицама рата – социјалним, психолошким, економским. Нека свако чини своје, нека славе они ако мисле да имају шта, али молим и апелујем на хрватско државно и црквено вођство, као и политичке и духовне вође нашег народа, да чине све што могу да се искорени мржња и завлада мир између два народа
- Подела Kосова и нове границе, о чему неки говоре, за СПЦ, али и за већину становништва, нису прихватљиво решење, Србија без Kосова и Метохије није Србија. Kао када човеку, када му изваде срце, он више није жив
- Можемо створити много тога, али живот само Бог даје. Зато велики грех чине они који не дозвољавају да се живот роди. Велики је грех убиство. Зато не убијајте живот који Господ даје јер деца су велики Божји дар
- Kада буду вратили Цркви имовину, и она ће плаћати порез, као што су на то обавезна предузећа и други власници имовине
- Ја мислим, као што и Црква наша мисли, Бог на небу, краљ на земљи
- Врло често сам употребљавао један израз, који је употребљавао Никола Пашић када је владику Николаја слао у Европу, да свој брод мали вежемо за велики руски брод руског народа и руске цркве. Мислимо данас да је руски став, руска реч веома моћна и снажна када је решење питање проблема Kосова и Метохије