Српски сељак Обрен Сухић, само је један од многобројних примера српског сељака коме је целокупан живот био сведен на патњу, на борбу за неко боље сутра. Он није живео за себе, он је живео за нас данас.

Рођен jе 1886. године. Био jе ожењен са Ђурђом Чаваљуга из Гњилишта са коjом jе имао шесторо деце, кћерке Косу, Мару, Кову, Jоку и Цвиjу и сина Jову. У Првом светском рату, на Карпатима, када му се указала прва прилика предао се Русима као воjник Аустро-Угарске. Нашао се у заробљеничком логору у граду Омск Сибир. У логору сврстава се међу добровољце и одлази на Солунски фронт. ⁣ После Првог светског рата као добровољац стиче право да са фамилиjом колонизуjе у Руско Село. Међутим, то право Обрен ниjе искористио, уступио га jе кћерки Коси.

Из многочлане фамилиjе Обрена Сухића, Други светски рат преживеће само кћерка Коса у Руском Селу. Jеданаестогодишњи Jово заклан jе са оцем у Морином Отоку, 14. августа 1941. године. Кћерке Кова и Jока убиjене су у близини куће на Брду 6. августа а Цвиjа и Мара заjедно са маjком Ђурћом тог истог дана живе су бачене у Шурманачку jаму.⁣

--

Leave a Reply