Почетком априла 1942. године, две немачке дивизије и једна усташка и домобранска, извршили су концентричан напад на слободну територије среза Рогатичког и Вишеградског.

Наши борци не могући одолети десетострукој надмоћи, повлачили су се ка Дрини. Побеснели непријатељи су клали и старо и младо без милости. Наше чете задржавајући непријатеља и пружајући одступницу преплашеном народу који је бежао гинуле су једна за другом. Народ је секао јеле и целу ноћ журно правио сплавове, али је Дрина тргла већину од њих. У зору 7. априла усташе и немци су се приближили Дрини. Једна петина народа била је пребачена преко у Србију. Хука борбе, хука Дрине, коњи њиште, деца и жене плачу. Настао је пакао. Хиљаде лешева људских и животињских пливало је Дрином. Усташе су избиле на обалу. Један део наших бораца мешао се са њима на нож у борби. Народ је скакао у воду. Три стотине двадесет девојака стајале су још на обали. Чекала их је срамота, силовање и смрт. И десио се пример каквог историја не памти.

Племените девојке србске са стене су скакале у реку бирајући смрт у валовима рађе него срамоту. Немци са десне обале су обуставили паљбу и отишли запрепашћени призором. Усташе су наставиле клање. На обали су ухватили још 400 људи и поклали их одмах. Од 7 хиљада људи прешло је тог 7 априла у Србију 3 хиљаде и три стотине из среза рогатичког и вишеградског.

Не би шкодило да ово упамте наши Југословени и комунисти.


На слици преплашен народ на сплавовима и чамцима прелази Дрину. Могу се видети и припадници ЈВуО-а који су херојски бранили народ и оставили кости са њима. Чисто да се зна која је била једина права србска војска.

Advertisements

loading...