Са својих 15 ратних одликовања, овај човек са слике је један од најодликованијих српских војника у историји и најодликованији јунак и витез легелдарног „гвозденог пука“ (Другог пешадијског пука „Књаз Михајло“ Моравске дивизије) коме је лично главнокомандујући српске војске краљ Александар Карађорђевић, у присуству војводе Живојина Мишића, са својих груди скинуо и предао Карађорђеву звезду са мачевима.
Његово име је Благоје Крушић из Дабиновца код Куршумлије.
Благоја су мучки убили припадници комунистичке тајне полиције ОЗН-е, на челу са аустроугарским капларом Јосипом Брозом Титом из Кумровца, 1944. године, тако да његови земни остаци ни дан данас нису пронађени.
Благоје Крушић, један је од рекордера по броју добијених одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Учесник је свих битака српске војске у оба Балканска, и Првом светском рату.
Благоје потиче из Старе Херцеговине, где се родио у селу Приградини, у племену Бањани код Никшића 1880. године. Када је Краљевина Србија,након Берлинског конгреса, добила прширење на четири округа (нишки, пиротски, топлички и врањски) отворила се могућност да се на подручју топличког округа доселе породице на испражњену бившу турску спахијску земљу. Тако се мали Благоје са породицом 1889. године досељава у Дабиновац код Куршумлије.
Још пре почетка Балканских ратова, Благоје се као добровољац прикључује чувеном одреду војводе Воје Танкосића, и ту стиче обуку и огромно војно искуство четујући по Старој Србији у борбама са Турцима, Бугарима и албанским башибозуком (нерегуларне војне казнене јединице турске војске). Шест година је четовао код војводе Танкосића, пре избијања Балканских ратова.
Од почетка Балканских ратова, видимо Благоја у Другом пешадијском „гвозденом“ пуку „Књаз Михајло“, који долази са његовог регрутног подручја, из Топлице. Благоје је учесник свих битака од Кумановске, Битољске, па касније Брегалничке итд. и у Првом светском рату, Церске, Дринске, Колубарске, повлачења преко Албаније, Солунског фронта,Кајмакчалана, пробијања Солунског фронта итд.

Када је чуо за један од многих Благојевих подвига на фронту, у марту 1917. године, на положају код Црне Реке, краљ Александар Карађорђевић је решио да лично обиђе Благоја Крушића на првој линији фронта. У присуству војводе Живојина Мишића, краљ је са својих груди скинуо Карађорђеву звезду и дао је Благоју Крушићу, док му је такође присутни француски генерал Гиоме уручио највишу француску војну медаљу „милитарy“. Касније је Благоје такође добио и остала највећа ратна одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије—између осталих, сребрну и златну медаљу за храброст, руски Георгијевски крст, две медаље Обилића, француски орден Легије части и све четири споменице из ратова 1912-1918, међу којима и „Албанска“. Уз своје многобројне ратне ордене и медаље, Благоје је носио и 5 тешких рана из својих битака.
Након ослобођења 1918. године и 12-огодишњег четовања и ратовања, Благоје се враћа у своје село, а касније послом одлази за Крушевац,а затим за Ниш. Између два рата, радио је као жандармеријски наредник и касније као успешан приватни предузетник, а био је активан и у удружењима српских ратника.
Пошто је лично познавао Дражу Михаиловића са Солунског фронта, по избијању Другог светског рата, Благоје се опет ставља на располагање својој војсци и свом ратном другу Дражи Михаиловићу и активно учествује у помагању Југословенске војске и Равногорском покрету.
У јесен 1944. године, у Горњој Топоници код Ниша, Благоја заробљавају Титови партизани и предају Титовој тајној полицији ОЗН-и, чији припадници га стрељају као „непријатеља“ нове народне власти и агента Равногорског покрета и Драже Михаиловића. Његове кости до дана данашњег нису пронађене.
Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рехабилитација у Србији.
Ето како су наши највећи јунаци завршавали и какав су имали третман од стране партизана и аустроугарског каплара Јосипа Броза Тита. Није ни чудо што нам се све ово дешава кад смо ми Срби једини народ који је заборавио овакве јунаке као Благоја Крушића, а памти непријатељског војника који нам влада као фараон деценијама, а влада још увек, пошто деца и унуци његових властодржаца се још увек питај у Републици Србији.

Leave a Reply