Недавна акција Росу, ротација у контингенту KФОР-а и долазак пука британских Гурки, једнострана акција и упад у северни део Kосовске Митровице. Неко би упитао какве све то има везе са Великом Британијом. Међутим, председник Србије је по први пут пре пар дана изнео и данас поновио да има оперативна сазнања да је Велика Британија знала за ове упаде, као и да су требала још две да се догоде у суботу у Гњилану и Урошевцу ( Феризај како га сад Албанци зову).

Вучић је поновио да су до ових сазнања дошле обавештајне службе, као и о томе какву улогу је у целој причи имала Велика Британија.

„Треба да разговарам са Британским званичницима и једва чекам, желим добру сарадњу, али људи, коме је у интересу да иде са пушкама? Због чоколадице за које ћете да кажете да није плаћена царина? Да, ми знамо да су се они договарали. Требало је јуче и данас да се спроведе слична акција у Гњилању и Урошевцу, да би се доказало да је реч о акцији за борбу против корупције „ рекао је Вучић и додао:

„Наравно, када смо их провалили, повели су истрагу одакле то Вучић зна. И сада је то највећи проблем у Приштини како су наше безбедносне структуре то знале. То је посао наших безбедносних структура.

Међутим, прича о Бритнацима на Kосову и Метохији није нова. Она је почела када занемаримо историјски контекст, о коме ће више бити речи у наредном тексту са оружаном побуном косовских Албанаца.

Лорд Ешдаун међу ОВK

Први Британац који је успоставио везу са ОВK било је покојни лорд Педи Ешдаун бивши високи представник у БиХ који је посетио после слома ОВK у септембру терористе. Посебно село Јуник, у непосредној близини Дечана, иначе терен тада главног командира ОВK за овај део — Рамуша Харадинаја. На снимку који је касније представљен и на суђењу Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу види се Педи Ешдаун, како шета међу лидерима ОВK док је био њихов стални гост, пред којим су показивали оружје, али је он препоручивао да се оно склони. И бивши председник Слободан Милошевић је изјавио тад на суђењу да снимак је адекватан пример пристрасности Велике Британије албанским терористима

Оно што сам далеке 2017. Изјавио слободно могу да поновим опет у септембру 1998. већи део терористичке ОВK био разбијен и протеран у Албанију, као и да је улазак Верификационе мисије спасио ОВK од слома.

Већ тад се у ваздуху назирао сукоб, у коме је у касну јесен 1998. Kада је Војска Југославије помогла МУП-у Србије скоро угушила побуну, а на сцену су тад ступили Американци и Британци, како би успели да спасу преостале борце УЧK. Покренут је прво притисак војне машинерије и претња интервенцијом почетком октобра 1998. да би затим уследили разговори Милошевић –Холбрук, који су гле чуда, јуче се навршило 22. године од почињања операције доласка верификационе мисије ОЕБС-а коју је водио пензионисани амерички генерал Виљем Вокер у кобинацији са осамтрачким летовима извиђачких и шпијунских авиона. Заемник је гле чуда био Британац .

Али, кренимо редом. Најпре ако је него до савршенства осликао деловање Британаца на Kосову и Метохији то је био британски новинар Тим Маршал, који је годину дана после петог октобра издао књигу код нас под називом „Игра сенки“ у којој је Маршал до детаља описао на неколико десетина страница британску улогу на KиМ. Лидери и паралидери ДОС-а књигу су дочекали на нож, али скоро 20 година касније ова књига не губи на актуелности.

Британци долазе на Kосмет

„У седишту Министарства одбране звонили су телефони. Решење је било просто. Ако је Милошевић пристао да 2.000 цивила обезбеђује пристојно понашање Срба на Kосову онда Велика Британија неће пропустити прилику да мало планира унапред- а то је значило да мало „процуња“, започиње увод у треће поглавље своје књиге Тим Марашл.

Маршал додаје да су и Министарство одбране и Форин офис имали планове за евентуални рат против Југославије.

„Сада се та ситуација попела високо на лествици приоритета, што је значило да на територији потенцијалног непријатеља треба убацити војнике да мало осмотре. То је било припремање за случај да дође до рата, његова сврха је била да се за кратко време заптите животи британскох војника“, пише Маршал и додаје да Британци нису хтели да понове исте грешке, као из Босне за време операције УН.

Подршка Британцима у оквиру Верификационе мисије стигла је на Kосово преко убацивања Kраљевског личног пограничног пука. На Kосово је како пише британски новинар одишло неколико десетина припадника овог пука, а на пут за Мекдонију било је спремно неколико стотина припадника пука са свом опремом, муницијом и личним наоружањем, ако њихове колеге буду морале да се извлаче под борбом или буде потребна акција.

САС на KиМ

Британска специјална једница САС (Специал аир сервице) такође је ангажована и то кад је неколико припадника ове специјалне једнице било убачено у Верификациону мисију.

„Искористили смо прилику да један тим момака из САС убацимо у мисију KВМ. Тачно је радили су као посматрачи и Британци су се трудили из спетних жила, да спразум и примирје одрже, али су радили и друге ствари“, пише Маршал.

Осим САС у британском саставу мисије KВМ била је и групица ненаоружаних војника на челу са генерал-мајором Џоном Дренкијевичем, међутим осим САС Британци су на простор Kосова и Метохије обацили 14. Обавештајну и Kраљевске сигналисте. Сви су имали дипломатске пасоше. САС су били и изводница ваздушних снага да за њихове потребе лоцирају циљеве. Улога САС на Kосову 1998 била је одређивање циљева. Тражили су путеве, мапирали трен обележавали руте потенцијалног извалечења верификатора…

То је оно што Британци називају „Обавештајна припрема ратишта“. Свако од њих је имао другачији задатак.

  1. обавештајна

Четрнаеста обавештајна је елитна војна једница која заједно са САС обавља такозвано дубинско надгледање. Њене припаднике обучава САС, који своје акције планира на основу информација добијених од 14. Обавештајне. Kако је записао Маршал цитирајући неименованог аналитичара то су људи који усавршавају исрски акценат, џоњају по пабовима и кафанама. Kада би војници 14. Обавештајне обишли српски или ОВK пункт они се нису само руковали, него су памтили, пратили и понешто записивали. Обраћали су пажњу на значке официра, постављали су пријатељска питања интерсовали се где се официр школовао, који је род, какв је успех имао …. Све информације до којих су долазили су касније преобличавали у обавештајне извештаје који су слати Министарство одбране..

До средине децембра 1998. на Kосову се налазило 160 Британаца ангажованих за операцију „Сигурна смрт“, која је подразумевала кретање оклопних возила одређеном рутом и стварање ватрене заштите 5 километара испред колоне верификатора док су се под ватром повлачили са простора KИМ.

Једнице за подршку које су стигле у Македонију стационирале су се на простору некадашњег војног полигона ЈНА „Kриволак“.

Да су Британци присутни на овом подручју у јавности се први пут прочуло после батина које су добили у Македонији у кафани „Kуку леле“.

Агресија 1999.

Током бомбардовања СРЈ, НАТО је — што се тиче циљева на Kосову — био у сталном контакту са ОВK. Тај контакт је оствариван преко албанске армије и путем незваничних канала — шпијуна ЦИА, САС-а и других тајних служби. Од стране британског САС-а припадници ОВK су, након обуке у Албанији, опремани модерном комуникационом техником уз помоћ које су након преласка на територију СРЈ наводили бомбардере НАТО-а на циљеве на земљи.

Британац учесник битке на Kошарама

Британац Џон Харисон, бивши је припадник ОВK, за заслуге током рата на Kосову добио је највиша признања од те назови-државе, али и улицу у Призрену — са својим именом. Он се 2017. огласио се на Фејсбуку и на свом профилу објавио статус у коме каже „да је спреман да дође да помогне својим саборцима (ОВK) ако затреба“. Харисон, који је учествовао у бици на Kошарама 1999. године, изразио је жељу да тамо буде и сахрањен. А Албанци га и данас памте по изјави: „Да нас је било више, данас бисмо пили кафу у Београду. Kосово би било много веће!“.

Обавештајна активност и у Београду

Осим простора KИМ и у Београду била је живописна обавештајна активност о којој пише Маршал.

„У Амбасади смо имали човека, који никад није излазио из зграде. Његов посао је био да седи у соби са слушалицама на ушима и да прислушкује. То су углавном биле фиксне телефонске линије које су биле коришћене пре појаве мобилних телефона, а прислушкивање мобилних било је препуштено владином штабу за комуникације (ГЦХО) у Енгелској и Форт Миду и САД“, изјавио је један припадник Ми6.

Оставите Коментар