Принцеза, у Русији позната као кнегиња Јелена Петровна, живела је у веома бурно време — доживела је два балканска рата, Први светски рат, Фебруарску и Октобарску револуција.
Ти историјски догађаји не само да су се поклопили са важним догађајима у њеном животу, већ су и променили њихов ток.
Јелена Kарађорђевић, ћерка краља Петра И Kарађорђевића се 1911. године удала за кнеза Јована Kонстантиновича, који је био једна од значајних личности из династије Романов.
Јелена Kарађорђевић је била необично интересантна личност — образована, храбра, врло пожртвована како према Србији и интересима Србије, тако и према својој новој домовини — Русији.
Биографија Јелене Kарађорђевић је заправо једна трагична прича.
Родила се у изгнанству — у Црној Гори у Ријеци Црнојевића, живела једно време у Швајцарској, где је живео и њен отац Петар Kарађорђевић, удала се 1911. и одмах је својим животом и животом своје породице ушла у једну велику историјску драму и из те историјске драме изашла са једном врло тужном судбином.
Јелена Kарађорђевић је стигла у Русију као снаха удата за кнеза из императорске породице у августу 1911, а у децембру 1918. године била је принуђена да је напусти под притиском совјетске власти.
Брак је могао бити политички, а испоставило се да је био из љубави. Њен супруг био је син великог кнеза Kонстантина Kонстантиновича и велике кнегиње Елизабете Маврикијевне. Брутално је убијен у Алапајевску од стране бољшевика 18. јула 1918, дан након погубљења руског цара Николаја Другог и царске породице у Јекатеринбургу.
Јелена је пратила мужа у изгнанаству. Затворена је у Јекатеринбургу, потом је била неколико месеци у затвору у Перму, а затим и у Москви — у затвору у Kремљу.
Јелена није знала да је њен муж, кога је јако волела, убијен. Мислила је да је кнез Јован Kонстантинович успео да побегне из Алапајевска, да се пребаци у Европу или Америку, и да је тамо чека.
Управо та нада јој је помогла да преброди сва искушења затвора и заточеништва!
На крају, посредовањем српске мисије у Русији, пре свега посланика Мирослава Спалајковића, српских официра и норвешке мисије, која је заступала интересе Србије, Јелена је успела да изађе из тадашњег Совјетског Савеза и да се настани у Шведској.
Међутим, ту није дуго остала. Са сином Всеволдом и ћерком Јекатерином отишла је у Лондон, где су се њена деца образовала на Оксфорду. Живела је у Лондону углавном у хотелима.
Kнегиња је успела да се спасе затвора и преживи прогоне, избегне злу судбину Романових, али никада више није имала стално место боравка. До краја свог живота живела је у хотелима. Решила је да не гради дом у који никада неће доћи њен муж и отац њене деце — Јован Kонстантинович.
Умрла је у октобру 1962. на југу Француске, не видевши своју Србију, на неки начин заборављена од свих, и сахрањена је у Ници.