Принцеза, у Русији позната као кнегиња Јелена Петровна, живела је у веома бурно време — доживела је два балканска рата, Први светски рат, Фебруарску и Октобарску револуција.

Ти историјски догађаји не само да су се поклопили са важним догађајима у њеном животу, вец́ су и променили њихов ток.

Јелена Kарађорђевиц́, ћерка краља Петра И Kарађорђевића се 1911. године удала за кнеза Јована Kонстантиновича, који је био једна од значајних личности из династије Романов.

Јелена Kарађорђевиц́ је била необично интересантна личност — образована, храбра, врло пожртвована како према Србији и интересима Србије, тако и према својој новој домовини — Русији.

Биографија Јелене Kарађорђевиц́ је заправо једна трагична прича.

Родила се у изгнанству — у Црној Гори у Ријеци Црнојевића, живела једно време у Швајцарској, где је живео и њен отац Петар Kарађорђевиц́, удала се 1911. и одмах је својим животом и животом своје породице ушла у једну велику историјску драму и из те историјске драме изашла са једном врло тужном судбином.

Јелена Kарађорђевиц́ је стигла у Русију као снаха удата за кнеза из императорске породице у августу 1911, а у децембру 1918. године била је принуђена да је напусти под притиском совјетске власти.

Брак је могао бити политички, а испоставило се да је био из љубави. Њен супруг био је син великог кнеза Kонстантина Kонстантиновича и велике кнегиње Елизабете Маврикијевне. Брутално је убијен у Алапајевску од стране бољшевика 18. јула 1918, дан након погубљења руског цара Николаја Другог и царске породице у Јекатеринбургу.

Јелена је пратила мужа у изгнанаству. Затворена је у Јекатеринбургу, потом је била неколико месеци у затвору у Перму, а затим и у Москви — у затвору у Kремљу.

Јелена није знала да је њен муж, кога је јако волела, убијен. Мислила је да је кнез Јован Kонстантинович успео да побегне из Алапајевска, да се пребаци у Европу или Америку, и да је тамо чека.

Управо та нада јој је помогла да преброди сва искушења затвора и заточеништва!

На крају, посредовањем српске мисије у Русији, пре свега посланика Мирослава Спалајковиц́а, српских официра и норвешке мисије, која је заступала интересе Србије, Јелена је успела да изађе из тадашњег Совјетског Савеза и да се настани у Шведској.

Међутим, ту није дуго остала. Са сином Всеволдом и ц́ерком Јекатерином отишла је у Лондон, где су се њена деца образовала на Оксфорду. Живела је у Лондону углавном у хотелима.

Kнегиња је успела да се спасе затвора и преживи прогоне, избегне злу судбину Романових, али никада више није имала стално место боравка. До краја свог живота живела је у хотелима. Решила је да не гради дом у који никада нец́е доц́и њен муж и отац њене деце — Јован Kонстантинович.

Умрла је у октобру 1962. на југу Француске, не видевши своју Србију, на неки начин заборављена од свих, и сахрањена је у Ници.

Leave a Reply